U Holandiji tokom paklenih vrućina po ulicama posipaju - so: Razlog će vas iznenaditi

Lokalne vlasti koriste so kao neobičan način da spreče topljenje asfalta i izbegnu skupa oštećenja na putevima koji pod visokim temperaturama doslovno počinju da se tope.

Spas za užareni asfalt

Stanovnike holandskih gradova poput Arnhema, Groningena i Hilversuma poslednjih nekoliko leta više ne iznenađuje prizor koji bi drugde izazvao čuđenje – kamioni za posipanje soli i vozila zimske službe na ulicama usred toplotnog talasa. Dok se ostatak Evrope bori sa ekstremnim temperaturama, holandske komunalne službe vode bitku protiv užarenog asfalta.

Problem je veoma ozbiljan. Tamna površina puta upija ogromnu količinu Sunčeve energije, pa temperatura asfalta može da dostigne i premaši 50 stepeni Celzijusa, čak i kada je temperatura vazduha oko 30 stepeni. Tada asfalt, koji čini oko 95 odsto putne mreže u mnogim evropskim zemljama, počinje da gubi čvrstoću i opasno omekšava, zbog čega postaje podložan oštećenjima, piše BBC.

So efikasno rešava problem topljenja asfalta

Stručni naziv za pojavu topljenja i omekšavanja asfalta usled visokih temperatura je „krvarenje veziva“ (binder flushing). Do nje dolazi kada bitumensko vezivo – materijal koji povezuje kamen, šljunak i pesak u asfaltu – zbog velike vrućine postane tečno i izbije na površinu.

Tada asfalt postaje sjajan, klizav i veoma lepljiv. Posledice mogu biti ozbiljne: bitumen se lepi za automobilske gume, može da ih ošteti i ostavi tragove na vozilima. Težina kamiona i autobusa na omekšanoj podlozi dodatno stvara duboke kolotrage i deformacije koje je kasnije veoma skupo popravljati.

Osim toga, sitni kamenčići iz površinskog sloja asfalta mogu da se odvoje i oštete vetrobranska stakla, što dodatno povećava rizik u saobraćaju, posebno za motocikliste.

U rešavanje ovog problema uključuje se – so. Iako je najpoznatija kao sredstvo protiv snega i leda zimi, tokom letnjih vrućina koristi se na potpuno drugačiji način.

So ima sposobnost da privlači i upija vlagu iz vazduha, čime pomaže blagom hlađenju površine asfalta. Takođe izvlači višak vlage iz bitumena, čineći ga gušćim i manje lepljivim.

Koristi se i slani rastvor

U nekim gradovima, poput Hilversuma, putevi se ne posipaju suvom solju, već se prskaju slanim rastvorom. Isparavanje vode sa vrelog asfalta dodatno snižava temperaturu površine i stvara zaštitni sloj između guma i omekšalog bitumena.

Ova metoda ne primenjuje se na svim putevima, već samo na najugroženijim mestima – prometnim raskrsnicama, kružnim tokovima i deonicama kojima prolazi veliki broj teških vozila.

Na tim lokacijama kočenje, naglo ubrzavanje i skretanje stvaraju snažan pritisak na asfalt. Kada je podloga omekšana zbog visokih temperatura, vozila mogu bukvalno da oštete površinski sloj i izazovu skupe popravke.

Zbog toga komunalne službe pažljivo prate vremensku prognozu i temperaturu kolovoza, a neke koriste i senzore ugrađene u puteve. Posipanje soli daje najbolje rezultate kada se primeni preventivno – rano ujutru ili kasno uveče, pre nego što Sunce zagreje asfalt do kritične temperature.