TAJNA POSLEDNJE ŠTAFETE MLADOSTI U njenom izgledu mnogi su naslutili krvavi raspad države, a tek poruka u programu uživo
Foto: Profimedia

Mnogi smatraju da je proslava Dana mladosti najavila raspad Jugoslavije, a poslednje nošenje štafete od Triglava do Vardara pratile su neverovatne situacije.

S vremenske distance o četvrt veka mnogi pronalaze simboliku u određenim događajima koji su prethodili raspadu Savezne federativne republike Jugoslavije.

Država čija je kičma počivala na kultu Josipa Broza nije mnogo "u zdravlju" poživela nakon smrti koliko hvaljenog, toliko i osporavanog jugoslovenskog lidera.

Svakog 25. maja setimo se sleta, štafete i Dana mladosti, ali setimo se i njenog neslavnog kraja, koji kao da je utro put i ispisao scenario za "razvod" YU braka. Iako je Tito preminuo 1980. godine, Štafeta mladosti je nastavila da ide iz ruke u ruku miliona mladih ljudi od Triglava do Đevđelije, samo pod drugačijim nazivom "I posle Tita – Tito", uz zakletvu Jugoslovena da će istrajati na njegovom putu, piše Mondo.

Skandali koji su pratili pripreme za Dan mladosti 1987. godine i, ispostaviće se, poslednju Štafetu mladosti i danas se s nevericom prepričavaju.

Sve je počelo štafetom u obliku falusa i kopijom nacističkog plakata...

Naime kada se dizajnerski studio Novi kolektivizam iz Ljubljane prijavio na tadašnji savezni konkurs za idejno rešenje štafete i plakata Dana mladosti i - pobedio.

Njihov plakat bio je kopija nacističkog plakata Nemca Riharda Klajna, na kojem arijevac drži zastavu sa kukastim krstom. Njega su zamenili petokrakom, a zastavu jugoslovenskom trobojkom i uklonili preostale simbole Trećeg Rajha, a nemački orao zamenjen je golubicom.

Prema rečima jednog od umetnika, Romana Uranjeka, generalima i drugim predstavnicima tadašnjeg jednopartijskog režima se svideo njihov poster.

"Naš plakat za Dan mladosti je autentični retroavangardizam. To jeste citat, ali naši citati nikad nisu u čistom obliku. Nacikunst bismo, recimo, vezivali sa ruskom avangardom, ili sa socrealizmom – u svakom slučaju sa nečim što je potpuno različito u pristupu. Na plakatu za Dan mladosti smo vezali Riharda Klajna sa elementima od Triglava do Plečnika, sve to kombinovali u skladu sa našim jezikom izražavanja, i to je izazvalo paranoidnu reakciju totalitarne kulture", ispričao je Uranjek i dodao:

"Dobro se sećam da je jedan general izjavio da mu je drago da je na posteru mišićavi mladić, a ne neka apstrakcija. Oni su to zaista voleli i s tim se identifikovali. No, kada je referenca otkrivena, nastali su problemi".

A problemi su počeli krajem februara 1987. kada je čitalac beogradske Politike, inženjer Nikola Grujić novinama poslao pismo u kojem upozorava na sličnost između Klajnovog naci rada i plakata Novog kolektivizma.

S druge strane, štafeta je bila urađena u obliku kupe, sa osam prstenova, koji su simbolisali republike i pokrajine. Trebalo je da stoji na držaču u kojem se nalazila video-kaseta sa porukom, držač je trebalo da se oslanja na četiri nogice, a čitava kompozicija da stoji na postolju u obliku SFRJ.

Ne samo da je bila veoma nezgodna za nošenje, već je zbog te četiri nogice mnoge podsećala na hoklicu. Svima je neverovatno kako autori nisu završili u zatvoru.

Vremena je bilo sve manje, a skandal sve većih razmera. Međutim, nije bilo druge nego da sve bude urađeno ponovo. Ponovo je angažovan slovenački studio, ali ovoga puta Marketing delo. Zanimljivo je i to da zbog provokativnog plakata nije odgovarao niko od dizajnerske ekipe, a famozni čitalac Politike Nikola Grujić se nikada više nije oglasio u javnosti.

Novi plakat, sa zvezdom petokrakom i zelenim listom, bio je pod velikom lupom javnosti, pa je i na njemu zapažena provokacija. Primedbe su bile različite: da je petokraka suviše sa strane, da je manja od lista, da boja lista podseća na domobransko zelenu, da je list namerno okrenut nadole, da liči na plakat "Slovenija, moja dežela"...

O štafeti Vladimira Pezdirca i da ne pričamo!

Bila je od plastike, što je bio presedan, jer su dotadašnje pravljene uglavnom od plemenitih materijala. Uzalud su umetnici pokušavali da objasne da plastika simboliše futurizam. Tek je "na nož" dočekano što na vrhu štafete stoji osam crvenih tačkica. Jedni su to tumačili kao pretnja da će jugoslovenskim republikama i pokrajinama poteći krv, drugi komentarisali da plastična štafeta sa crvenim "kapljicama" liči na običnu epruvetu.

Možda najbliži istini su bili oni koji su zbog toga što je u njoj bila ugrađena svetleća dioda i sporne tačkice sijale, poredili štafetu sa igračkom.

Zaigralo se i poslednje Kozaračko kolo

Poslednji nosilac štafete bila je Rajmonda Brošaj, učenica petog razreda Osnovne škole "Vuk Karadžić" iz Gnjilana. Rajmonda je predala štafetu predsedniku Predsedništva Savezne socijalističke omladine Jugoslavije Hašimu Redžepiju i pre toga poručila "Titovim putem, zajedno možemo sve".

Zaigralo se i poslednje Kozaračko kolo. Štafeta je stigla i na rok koncert u halu Pionir pozdravljena gromkim aplauzom i muzikom grupa Leb i sol, Džakarta, Zana, Valentino…

Ceo slučaj je bacio veliku senku ne toliko zbog "nacističkog" plakata, koliko zbog reakcije koja je svojom rigidnošću uništila svaki kredibilitet Dana mladosti.

Sledeće, 1988. godine, štafeta je ukinuta. Na stadionu JNA je tada održan još jedan slet, da bi godinu dana kasnije SKOJ kao organizator sasvim ugasio ovu tradicionalnu manifestaciju.

Ali, vreme je bilo na izmaku a tenzije tolike da je polako sve počelo da gubi smisao. Štafeta je krenula sa Triglava nakon što su desetoro alpinista 21. marta, po nevremenu, jedva razvili državnu trobojku.

Neslavan početak nije mogao da ima ništa bolji kraj. Vrhunac manifestacije, slet na stadionu JNA u Beogradu nosio je naziv "Upalite svetlo" i izvelo ga je 5.500 učesnika. Bilo je i problema sa scenarijem jer je, između ostalog, pesma Đorđa Balaševića "Stari orkestar", asocirala na prozivku na račun kolektivnog predsedništva SFRJ.

A onda nešto na šta je mlo ko obratio pažnju. Televizijski komentatori kao da su po nekom zadatku najavili tj. upozorili na ono što ćeka SFRJ. Komentarišući priredbu jedan od njih je rekao:

"U svojoj postavci, program koji gledate je umetnički ali je u svojoj poruci - politički. Svako može da ima svoje kolo ali iz kola koje nas okuplja ne smemo izaći."

Prava politička poruka, i ispostaviće se, najkraći ali i najtačniji opis onoga što se desilo par godina kasnije, kada je svako želeo svoje "kolo" ali bez onog zajedničkog u kom se igralo u Titovoj Jugoslaviji.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading