"VEROVATNO JE DA SE UPLAŠILA I POKUŠALA DA POBEGNE" Doktorka analizirala tragediju u Budvi: Adrenalin u velikim količinama izaziva paniku

Doktorka Mirjana Tomić, lekar specijalista neuropsihijatrije, doktor medicinskih nauka sa radnim iskustvom dužim od 42 godine istakla je, na početku razgovora, da niko ne može da zna uzrok smrti stradale devojke dok obdukcioni nalaz ne bude gotov, ali da je vrlo izvesno da je T. R. doživela panični napad, kao i da je usled njega moglo da dođe do smrtnog ishoda.

-  Dok obdukcija ne bude završena niko ne može da zna šta je tačan uzrok tragedije i šta je nateralo nesrećnu devojku na potez na koji se odlučila - skidanje prsluka za spasavanje i odvezivanje sa kanapa. Možemo samo da hipoteziramo slučaj u ovom trenutku. Vrlo je moguće da se radi o paničnom napadu - započela je neuropsihijatar Mirjana Tomić, doktor medicinskih nauka.

"Adrenalin remeti logiku"

Ona je za medije pretpostavila šta je zapravo moguće da se dogodilo sa stradalom Novosađankom koja je poginula 28. maja. Detaljno je objasnila šta se dešava u ljudskom telu tokom napada panike, šta ih izaziva i koje su to njegove karakteristike.

- Adrenalinski efekat u velikim količinama izaziva paniku i remeti logiku i racionalnost u rasuđivanju. Ona se nalazila na velikoj visini, nije dodirivala nogama tlo, verovatno joj je gore bilo hladno i duvao je vetar. Sve su to okidači koji izazivaju napad panike. Pretpostavljam da je ona doživela veliki adrenalinski šok. Odjednom se osetila uplašeno za svoj život i verovatno da je pokušala da "pobegne" iz situacije za koju je u tom momentu osetila da je opasna - kazala je ona i dodala:

- Moja pretpostavka je da se ona osetila nebezbedno u datom trenutku, te da joj je odvezivanje sa kanapa i skidanje prsluka izgledalo kao rešenje da sama sebi spasi život. Zbog toga u struci i kažemo da su panični napadi uvek propraćeni iracionalnim strahovima i da ih je veoma važno kontrolisati. Ako je zaista došlo do paničnog napada, u tom trenutku njoj je bila izmenjana svest i moć rasuđivanja. Dok je pokušavala da se spase, dovela je sebe u još veću opasnost i nažalost tako izgubila život - objasnila je doktorka Tomović.

Adrenalin

- Svaki čovek poseduje adrenalin u svom organizmu koji u određenim životnim situacijama raste. Kada ga sami sebi veštački ubrizgavate, povećavate ga raznim egzibicijama, u organizmu dolazi do šoka. Srce ubrzano radi, povećava se krvni pritisak i mozak drugačije rezonuje situaciju u kojoj se osoba nalazi i dolazi do gubitka kontrole nad postupcima - objašnjava ona.

Kako doktorka Tomović navodi osoba se, prilikom adrenalinskih aktivnosti, prvo oseća zadovoljno i lepo, onda je sve uzbuđenija i ako je taj adrenalin prevelik dolazimo u situaciju da sa njim ne umemo da se nosimo zbog čega dolazi do gubitka naše kontrole nad celom situacijom.

- Adrenalinski šok dovodi do toga da nas totalno izbaci iz mentalne i racionalne ravnoteže. Strah od opasnosti nas vodi u bežanje od iste. Ljudi tokom života uče da racionalizuju strahove, u nekoj zreloj dobi veliki deo njih nestane - zaključila je neuropsihijatar Mirjana Tomović.

Panični napadi još uvek su tabu tema u našem narodu iako su maltene svakodnevna pojava današnjeg društva. Veliki broj ljudi, doživeo je ovu vrstu psihičkog poremećaja barem jednom u životu. Napadi panike uglavnom su uzrokovani anksioznim napadima, a njihove posledice mogu da budu kobne za život čoveka, objašnjavaju stručnjaci u razgovoru za "Blic".

Osobe koje su doživele napad panike, ili su pak sklone njima, veoma je važno da krenu na adekvatno lečenje. Nekada ih je moguće rešiti psihoterapijom u kojoj vam stručno lice pokaže vežbe koje osoba sama radi u kritičnim trenucima, a nekada je neophodno uključiti i lekove. Ono što stručnjaci tvrde, jeste da je napade panike moguće kontrolisati, ali i izlečiti uz adekvatnu terapiju.

Urođeni strahovi

Tatjana Subotić, specijalista medicinske psihologije, objašnjava šta su urođeni strahovi i kakvu funkciju imaju u ljudskom životi.

- Urođeni strahovi prisutni su kod ljudi tokom celog života. Oni imaju evolutivnu funkciju u našem životu, da nas upozore na potencijalnu opasnost po život, odnosno da nam pomognu da preživimo. Oni nastaju od rođenja, bez prethodnog iskustva učenja o njima. Postoji mnogo urođenih strahova koje čovek kroz život spozna i nauči da ih racionalizuje.

Strahovi koji su najzastupljeniji u svakoj dobi ljudskog života su:

Strah od visine
Strah od jakog zvuka
Iznenadni pokret, posebno ka glavi i licu - to je ono kada se refleksno izmaknemo kada neko ili nešto krene ka nama
Strah od gubitka tla pod nogama
Strah od gubitka vazduha - gušenja

Psiholog Tatjana Subotić, objasnila je da važnu funkciju u životu čoveka imaju i tkzv. stečeni strahovi. To su strahovi koje smo kroz život naučili i oni su veoma opasni ako se ne kontrolišu. Na primer, ako se neko preterano plaši da ostane sam, to je stečeni strah, a on tada, veoma loše utiče na kvalitet života tog čoveka. Oni prave problem u funkciji života te osobe i mogu da imaju biološku predispoziciju.

Panični napad

Subotićeva je ispričala da su panični napadi uglavnom izazvani anksioznim napadima, te da su oni napredna vrsta anksioznih poremećaja.

- Panični napad je vrsta anksioznog poremećaja. Kada je intenzitet straha vrlo visok prelazi u anksiozni napad čiji intenzitet zavisi od jačine straha. U slučaju da je on veći, anksiozni napad prelazi u panični napad. Napad panike vrlo je neizvestan i nikada se ne zna koliko će visok biti njegov intenzitet.

Anksiozni poremećaj

Anksiozni poremećaj javlja se u slučajevima kada se čovek ekstremno uplaši, objašnjava naša sagovornica.

- Kada strah postane ekstremni i njegov intenzitet postane visok sa psihičkim ili telesnim simptomima, kažemo da se radi o anksioznom poremećaju. Ali kada intenzitet anksioznog poremećaja postane izuzetno visok, to prelazi u panični napad - objasnila je psiholog. Ona je istakla koji su najzastupljeniji psihički i telesni simptomi:

Psihički simptomi:

Strah
Uznemirenost
Napetost
Nesanica
Zabrinutost
Razdražljivost

Telesni simptomi:

Glavobolja
Vrtoglavica
Znojenje
Trnjenje pojedinih delova tela
Osećaj suvih usta
Bol u stomaku
Stezanje u grudima
Lupanje srca

Ovi simptomi javljaju se kod osoba koje imaju somatske bolesti, odnosno anksiozni poremećaj, koji kada postane ekstremni pretvara se u panični napad - razjasnila je Tatjana Subotić.

Ona je govorila i da se panični napadi često javljaju bez upozorenja.

- Panični napad je strah izuzetno visokog intenziteta koji se javlja usled poremećaja anksioznosti, najčešće bez jasnog uzroka. Osobe koje ga dožive često imaju utisak da su će umreti, da imaju srčani udar, da će se usled napada ugušiti... To su sve iracionalni strahovi koji se javljaju iako u datom momentu nema objektivnih opasnosti. Intenzitet tog straha je izuzetno visok i on je u stanju da parališe čoveka koji ima napad - objasnila je ona.

Napad panike

- Panični napad se javlja naglo, traje nekoliko minuta, ne više od pola sata. Međutim, osoba koja ga doživljava ima subjektivni osećaj da on traje mnogo, mnogo duže. Ljudi koji su doživeli panični napad uglavnom žive u strahu da im se isti ne ponovi tokom daljeg života - rekla je psiholog Tatjana Subotić.

Ona se osvrnula na jedan primer koji se često dešava, a to je kada neka osoba doživi napad panike u autobusu.

- Panični napad se povremeno vezuje i za neko iskustvo ili traumu i uglavnom se javlja iznenada. Na primer, veliki broj ljudi doživeo je prvi i jedini napad panike tokom vožnje u autobusu. Visoka temperatura, velika gužva, zatvoren prostor... sve to utiče da se u čoveku aktivira strah koji prouzrokuje anksiozni napad. u slučaju da njegov intenzitet poraste on prelazi u napad panike tokom kog osoba ima iracionalni strah za život - objašnjava naša sagovornica.

Psiholog je istakla da se panični napada može izlečiti adekvatnom terapijom i razgovorom sa stručnim licima i da je veoma važno da ljudi shvate, da im u tim situacijama zapravo nije ugrožen život i da neće umreti.

- Veoma je važno da osoba koja doživi napad panike radi na tome, te osobe treba da shvate da je strah koji se pojavljuje u tom trenutku iracionalan i da neće umreti od, na primer, gušenja zbog gužve u autobusu. Panični napadi javljaju se spontano, ali oni mogu biti i prouzrokovani drugim faktorima:

Panični poremećaj
Fobije
Problemom sa poremećenim radom štitne žlezde
Od preteranog umora
Konzumiranja psihoaktivnih supstanci

Podsetimo, Novosađanka (19) poginula je u Budvi i to kada se odvezala sa sajle tokom parasejlinga, a zatim pala sa oko 50 metara visine u more i poginula.

(Blic)

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI