GRAĐANI VEĆ ŠTEDE: Skoro 7.000 dinara manje mesečno za hranu i piće zahvaljujući Vladinoj meri

Već drugog dana od kada je stupila na snagu Vladina uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na najviše 20 odsto, građani širom Srbije ističu da osećaju olakšanje u svojim kućnim budžetima. Kako navode, primetno je da su brojne namirnice i svakodnevni proizvodi pojeftinili – neki više, neki manje – dok su pojedini ostali na istim cenama.

Trgovinski lanci i dalje usklađuju sistem sa novim merama, pa se u mnogim objektima dešava da cene još nisu promenjene na rafovima, ali kupci na kasi dobijaju obračunate niže iznose. Takođe, može se naići na privremeno prazne police, jer je obim posla velik, ali se one ubrzo dopunjavaju.

Uredba se odnosi na 23 kategorije proizvoda – ukupno oko 20.000 artikala – među kojima su namirnice, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu. Ograničavanjem marži došlo je do prosečnog smanjenja cena od oko 15 odsto, a država je ciljano obuhvatila upravo robu koja čini najveći deo potrošačke korpe domaćinstava. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da prosečna porodica 41% svog budžeta troši na hranu i bezalkoholna pića, dok u minimalnoj potrošačkoj korpi taj procenat iznosi čak 48.

U decembru prošle godine, prvi put u istoriji, prosečna neto plata premašila je vrednost prosečne potrošačke korpe – zarada je iznosila 108.312 dinara, dok je korpa bila 105.765. U maju ove godine prosečna plata iznosila je 107.705 dinara, a potrošačka korpa 107.396. Udeo za hranu i piće tada je bio 43.588 dinara, a zahvaljujući Vladinoj meri, prosečna porodica sada može da uštedi oko 6.540 dinara mesečno samo na ovoj kategoriji. Kada se na to dodaju i proizvodi za higijenu i hemiju, ukupna ušteda je još veća – baš u mesecima kada troškovi skaču zbog priprema za školu, zimnicu, ogrev ili otplatu kredita.

Podaci govore i o velikom rastu kupovne moći poslednjih godina. U maju 2022. prosečna neto zarada iznosila je 74.168 dinara, što je bilo manje za više od 10.000 dinara od prosečne korpe koja je tada koštala 84.538. Danas je situacija obrnuta. Beograd, Smederevo, Niš, Novi Sad i Kragujevac trenutno prednjače po kupovnoj moći, dok ostali gradovi uglavnom uspevaju da pokriju minimalnu korpu. Poređenja radi, 2000. godine bilo je potrebno 4,5 plata za frižider, a 6,4 za mašinu za veš, dok se danas ti proizvodi mogu kupiti za svega 0,3 zarade.

Država planira dalji rast standarda – najavljeno je da će do kraja godine prosečna plata preći 1.000 evra. Minimalac od 1. oktobra raste 9,4% i biće 500 evra, a od januara 550 evra. Penzije se od 1. decembra uvećavaju za 12%, pa će prosečna penzija porasti sa sadašnjih 436 evra na oko 485–490 evra.

Ministar finansija Siniša Mali ističe da mere donose dvostruku korist: „S jedne strane imamo rast plata, penzija i zaposlenosti, a sa druge, kroz ovakve odluke direktno olakšavamo život građanima. Raste životni standard, može i treba više, ali činjenica je da se živi bolje nego ranije.“

Mali je podsetio da dobro napreduje i program subvencionisanih kredita za mlade, dok Narodna banka Srbije najavljuje novo smanjenje kamatnih stopa, što će dodatno rasteretiti kućne budžete. Dodao je i da „Srbijašume“ prodaju ogrev po nižim cenama, a država razmatra i umanjenje računa za struju za najugroženije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje je predstavio pet ključnih ekonomskih mera, među kojima je i upravo ova o ograničavanju marži. On je tada naglasio da je obuhvaćeno 23 grupe proizvoda – od osnovnih prehrambenih artikala poput brašna, ulja, mlečnih proizvoda i mesa, preko voća i povrća, testenina i ribe, do kućne hemije, pelena, maramica i higijenskih proizvoda.

Kako je Vučić naglasio, marže u velikim lancima su ranije dosezale i preko 45%, a sada su spuštene na maksimalnih 20%. „Rezultat se već vidi, cene padaju, a građani štede“, poručio je predsednik.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI