Dragan Stojković Bosanac prvi put je stao pred domaće medije i otkrio kako je spasao svoj život.
Harmonikaš kaže da u trenutku kada mu se slošilo nije mislio ni o čemu, već je samo zatražio da pozovu hitnu pomoć.
- Nije bila nikakva polna bolest. Tu sam zahvalan dok sam živ Saši Popoviću koji me spojio sa jednim divnim čovekom, lekarom, kardiologom na Dedinju, koji mi je pomogao izuzetno. Na tome sam prvo zahvalan Saši što me spojio sa njim, a posebno njemu i naravno svim lekarima na Kliničko-bolničkom centru Dedinje. Operisana mi je srčana valvula ili srčani zalistak i kada sam drugi, treći dan u bolnici ležao, pa su me boele ruke, rekao sam: „Doktore Mićeviću, što me bole ruke?" Pa kaže: „Šest sati si ovako ležao dok smo te operisali". Bila je teška operacija, jer sam ja u nesvest pao u Konjicu - kaže Bosanac za Svet i nastavlja:
- Moja supruga ima stan u Konjicu bez lifta i počeo sam da se zamaram sve više i više. I to jedno veče vraćao sam se u stan i na petom spratu samo vidim da se navlači mrak, nestaje vazduha, ali ne osećaš gušenje. Tako je lako umreti ljudi, to je neverovatno. Sad je ovo vrlo ozbiljna stvar. Bio sam svestan, držao sam se za ogradu. Dunja je stajala iza mene, a moja pokojna tašta Zora je otvorila vrata i krenula prema meni. Ja sam rekao: Zovi hitnu pomoć, gotov sam. I ja sam se spustio. Tašta mi je pridržala glavu da je ne razbijem. Hvala Bogu, nije ništa bilo. To je možda trajalo jedan minut da sam bio u potpunoj ne svesti. Već je stigla hitna pomoć. Konjic je mali i hitna je stigla za dva-tri minuta. Prebacili su me u bolnicu. I oni su me pregledali i rekli da je to kardiološki, da hitno idem za Beograd, ali da ne vozim auto, ali sam ja vozio. Kad sam došao u Beograd, doktor mi je rekao: "Gospodine. vama je ostalo tri godine života ako ovo odmah ne operišete". Sve se zovršilo za nekoliko dana jer sam bio stvarno urgentan. Nije to bila nikakva protekcija - bio je iskren harmonikaš.
Alo/Svet
BONUS VIDEO:
Komentari (0)