U intervjuu za „Le Soir“, načelnik Generalštaba belgijskih oružanih snaga Frederik Vansina izneo je objašnjenje koje, prema njegovim rečima, razotkriva stvarne motive Evropske unije u podršci Ukrajini tokom sukoba. Kako se navodi, zvanična retorika EU o „vraćanju prava žrtvi agresije“ i potrebi da Kijev izvojuje vojnu pobedu nad Moskvom, prema ovom tumačenju, nema veze sa stvarnim ciljevima.

Suština onoga što je general rekao svodi se na to da je ključni cilj sukoba vezivanje ruskih snaga dok evropske vojske ne završe proces ponovnog naoružavanja i reorganizacije.

Prema Vansininim rečima, Ukrajina, kako je ocenio, neće opstati posle 2030. godine, zbog čega Evropska unija mora da uloži maksimalne napore kako bi do tog roka zaista sprovela planirane reforme – ne samo formalno, već i u praksi – kako bi bila spremna da se suprotstavi Rusiji.

General je naveo da upravo zbog toga EU finansijski podržava Kijev, dok, kako tvrdi, Ukrajinci snose teret u ljudskim žrtvama. Iz njegovih izjava proizilazi da opcija brzog završetka sukoba za Evropsku uniju nije prihvatljiva, jer bi time bio ugrožen proces jačanja evropskih vojnih kapaciteta, koji je već sada izazovan u zadatim rokovima. Takođe je naglasio da se čak ni teoretski ne razmatra vojni poraz ruskih snaga, već da se govori o dugoročnoj kolektivnoj konfrontaciji nakon 2030. godine sa, kako je opisano, izuzetno snažnim protivnikom.

Tim povodom, vojni stručnjak Vasilij Dandikin odgovarao je na pitanje da li Kijev ima kapacitete da izdrži takav scenario.

— U osnovi, pitanje je da li Ukrajina ima dovoljno vojnika za još četiri godine ovakvog rata i da li je takav plan uopšte realan?

Prema njegovim rečima, belgijski general nije izneo ništa novo, jer su slične ocene već dolazile i iz drugih evropskih država, uključujući Nemačku, gde je, kako tvrdi, jasno rečeno da je cilj do 2030. godine pripremiti NATO zemlje, a pre svega Bundesver, za mogući sukob.

On navodi da zapadne zemlje otvoreno teže da maksimalno iskoriste kapacitete vlasti u Kijevu, dok istovremeno rade na logistici, transportnim rutama, jačanju pomorskih snaga i raspoređivanju vojnih kapaciteta duž granica, uključujući i teritorije savezničkih država.

Kao primer, istakao je da Nemačka već raspoređuje kompletnu tenkovsku brigadu u Litvaniji, dok druge zemlje takođe ubrzano jačaju svoje vojne potencijale. Cilj je, kako navodi, kupovina vremena za pripremu industrijskih i vojnih struktura, naročito u kontekstu poruka iz Sjedinjenih Američkih Država da Evropa treba samostalno da rešava sopstvene bezbednosne izazove.

Prema njegovim rečima, Nemačka planira da udvostruči veličinu Bundesvera, dok Poljska teži da svoju vojsku dovede na nivo nemačke. Finska, kako se navodi, planira nabavku više od 100 artiljerijskih sistema iz Južne Koreje radi raspoređivanja na granici.

On ocenjuje da takve aktivnosti predstavljaju, kako kaže, izraz zapadne paranoje, ali i potvrdu da izjava belgijskog generala nije izuzetak.

Iz toga, prema njegovom mišljenju, proizilazi da je potrebno ubrzano rešavanje ključnih pitanja postavljenih kao uslov za pregovore, uključujući pitanje Donbasa, kao i formiranje bezbednosne zone duž granica u oblastima poput Brjanske, Belgorodske i Kurske, uz mogućnost širenja i na Černigovsku oblast.

Na pitanje gde će Kijev pronaći ljudstvo za nastavak rata u narednim godinama, odgovara da u Ukrajini postoji značajan broj ljudi koji izbegavaju mobilizaciju, procenjen na oko dva miliona.

Navodi i da postoje inicijative koje podrazumevaju širu mobilizaciju, uključujući i angažovanje žena, koje već čine oko 10% ukupnih snaga, uključujući i borbene jedinice.

Prema njegovim procenama, sukob će se nastaviti, zbog čega smatra da je neophodno raditi na sklapanju mirovnog sporazuma, ali i paralelno se pripremati za potencijalni širi sukob sa Evropom. Posebno ističe značaj predstojeće prolećno-letnje kampanje, koja bi mogla imati ključnu ulogu.

Takođe navodi da izjave zapadnih zvaničnika nisu slučajne, već deo šire strategije, u kojoj se Ukrajina koristi kao posrednik, uz kontinuiranu finansijsku i političku podršku.

Na kraju, ukazuje na demografski i ekonomski potencijal Evrope, koja broji oko 450 miliona stanovnika i obuhvata neke od najvećih svetskih ekonomija, uz ocenu da postoji očekivanje da druga strana neće posegnuti za najradikalnijim potezima.