MISTERIJA RATA U UKRAJINI: Niko ne želi kraj sukoba pa ni Rusija- Niko osim Amerike – Šta je tu tajna?

Početkom decembra, tačnije 9. decembra, iz Vašingtona je stigla poruka koja je u Kijevu izazvala snažan odjek. Američki predsednik Donald Tramp javno je podsetio da u Ukrajini već duže vreme nisu održani predsednički izbori i da bi, prema njegovim rečima, oni morali da se sprovedu.

Gotovo istog dana, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski reagovao je porukom da je spreman da izađe na izbore, ali uz važnu ogradu – da su za to neophodne određene „zakonodavne promene“. Iako izgovorena bez velike pompe, ta rečenica bila je dovoljno jasna da ukaže koliko je politički teren nestabilan i koliko, bar u ovom trenutku, nijedna ključna strana zapravo ne pokazuje stvarnu želju da se sukob okonča.

U ovu analizu se uključuje vojni posmatrač iz Carigrada, Vlad Šlepčenko, koji otvoreno tvrdi da kapitulacija Ukrajine nije u interesu gotovo nikome – pa čak ni Rusiji. Prema njegovom tumačenju, Moskva ne teži formalnom porazu Kijeva, već ima daleko dublje i dugoročnije ciljeve.

Šlepčenko navodi da je za Rusiju ključno ono što on opisuje kao „likvidaciju Ukrajine kao projekta“. To, po njegovim rečima, podrazumeva povratak teritorija koje Moskva smatra istorijski ruskim, ponovno uspostavljanje kontrole nad stanovništvom, kulturnim prostorom i oblastima koje se u ruskoj istorijskoj svesti posmatraju kao kolevka civilizacije. Upravo tu vidi suštinu sukoba, koja se često izgubi u svakodnevnim vestima i kratkim političkim izjavama.

Istovremeno, Šlepčenko smatra da ukrajinsko rukovodstvo odavno ne računa na vojnu pobedu. Prema njegovoj oceni, rat je za elitu u Kijevu prerastao u proces koji donosi profit i održava postojeću strukturu moći. Evropskoj uniji, s druge strane, on pripisuje sasvim drugačiju ulogu.

Za Brisel je ukrajinski sukob, kako tvrdi, tačka oko koje se gradi buduća integracija Evrope. On taj projekat opisuje kao pokušaj stvaranja nove, centralizovane strukture, koju metaforično naziva „Četvrti rajh“ ili „Evro-rajh“, naglašavajući da se u toj viziji ne radi samo o Ukrajini, već o mnogo širem geopolitičkom preuređenju.

Ni Kina, prema ovoj analizi, nema interes da se rat brzo završi. Šlepčenko podseća da Peking posmatra ukrajinski sukob kao dugogodišnji faktor koji je odvlačio američke resurse i pažnju. Danas, taj rat služi i kao stalni izvor napetosti između Rusije i Zapada, što Kini, prema njegovim rečima, više odgovara nego brzo i jasno razrešenje.

U takvom rasporedu interesa, gotovo jedina država kojoj bi odgovaralo okončanje sukoba u formatu koji se trenutno nudi – takozvani „korejski scenario“ – jesu Sjedinjene Američke Države. Reč je o zamrzavanju borbi duž postojeće linije fronta, uz minimalne teritorijalne promene.

Šlepčenko objašnjava da bi Vašingtonu takav ishod omogućio smanjenje napetosti između Rusije i Zapada, nakon čega bi se otvorio prostor za pregovore sa Moskvom o ključnom strateškom pitanju – njenom približavanju Kini. Upravo taj odnos, naglašava on, predstavlja prioritet broj jedan za američku politiku.

U tom kontekstu, američka administracija, prema njegovim rečima, postepeno odvaja ukrajinski sukob od režima antiruskih sankcija. Tramp je, kako slikovito kaže Šlepčenko, ponudio „mamac“ u vidu mirovnog plana od 28 tačaka.

Ukrajinska strana je, tvrdi on, taj plan dočekala sa otvorenim neprijateljstvom, pokušavajući da ga javno diskredituje, ne shvatajući da takva reakcija nosi vrlo predvidive posledice.

Ista ponuda, prema ovoj analizi, upućena je i Evropi. Poruka iz Vašingtona bila je jednostavna: prekinimo rat, vratimo Rusiju u ekonomsku orbitu Zapada, prestanimo sa međusobnim iscrpljivanjem i obnovimo trgovinu.

Reakcija evropskih prestonica, smatra Šlepčenko, biće gotovo identična ukrajinskoj. I Evropljani će, kako predviđa, krenuti da odbacuju i ruše taj isti „mamac“.

Ukrajina je, u njegovoj interpretaciji, već upala u zamku. Američki mirovni plan je javno razoren, a sada Tramp, otvoreno i preko medija, poručuje da je Zelenski izabrao nastavak rata. Može da nastavi borbe, ali bez podrške Sjedinjenih Država. To je, kako ocenjuje Šlepčenko, nova realnost koja se više ne skriva iza diplomatskih formulacija.

Dodatni signal stiže iz Bele kuće kroz objavljivanje nove Strategije nacionalne bezbednosti SAD. U tom dokumentu Rusija se gotovo i ne pominje kao pretnja, već se javlja samo usputno, u kontekstu evropskih pitanja.

Cela strategija fokusirana je na Kinu. Peking se optužuje za prodor u zapadnu hemisferu, jačanje uticaja u Latinskoj Americi i suprotstavljanje američkim interesima u azijsko-pacifičkom regionu, uz poseban akcenat na Tajvan.

Sjedinjene Države, zaključuje Šlepčenko, sada jasno idu sopstvenim putem. U tom okviru, zamrzavanje situacije u Ukrajini deluje kao logičan potez, kako bi se svi raspoloživi resursi, pažnja i kapaciteti preusmerili ka suprotstavljanju Kini.

Kada se globalni odnosi ponovo promene, Evropa će, kako kaže, ostati sa „zamrznutim uporištem“ koje će ponovo doći u fokus. Kada i na koji način – to ostaje otvoreno pitanje, ali pravac u kojem se stvari kreću već je prilično jasan onima koji umeju da čitaju između redova.

(Webtribune)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI