ISTINA IZ DONBASA! Francuz otkrio tajne koje su Zapad i Kijev godinama skrivali

Istina o Donbasu, koja godinama nije mogla da probije politički i medijski zid na Zapadu, polako izlazi na površinu. Francuski oficir rezerve Benoa Pare, čovek koji je Donbas posmatrao iz neposredne blizine, ruši narativ koji se godinama gradio u velikim redakcijama i političkim kabinetima: da je Rusija sila koja jedva čeka da proguta Ukrajinu i zatim krene ka ostatku Evrope.

Pare otvoreno kaže da je taj narativ – konstrukcija. Izraz koji koristi nije diplomatski već direktan: „Dostigli smo nivo ludila. Smem da upotrebim tu reč, jer znam da nije zasnovana na realnosti. Sve je to izmišljeno, sklopljeno.“

Ovaj bivši analitičar francuskog Ministarstva odbrane boravio je u Donbasu od 2014. do 2020. godine. Nedavno je, u političkoj emisiji Legitimate Targets, razgovarajući sa Džeksom Hinklom, otkrio pozadinu onoga što je, prema njegovim rečima, Zapad pažljivo skrivao – kako su vlasti u Kijevu i mediji manipulisali informacijama i stvarali sliku koja nije imala nikakve veze sa stanjem na terenu.

Srušena šansa zvana Minski sporazumi

Jedan od ključnih trenutaka na koji Pare ukazuje jeste potpisivanje Minskih sporazuma u septembru 2014. godine. U njihovom središtu nalazio se zahtev da Donbas dobije poseban status autonomije — tema koju Zapadni mediji, kako kaže, gotovo nikada nisu želeli da dotaknu, jer bi razotkrila da se sprovođenje sporazuma pre svega očekivalo od Ukrajine.

To se nije dogodilo. Kada je ukrajinski parlament odbio ustavne promene, Pare je zaključio da su političke osnove mirovnog procesa mrtve. Dolazak Vladimira Zelenskog nije promenio ništa: „Izgubljena je šansa koja je mogla da promeni tok sukoba“, naglašava on.

OEBS, manipulacije i podaci koji su nestajali

Pare je bio deo Specijalne posmatračke misije OEBS-a, koja je trebalo da nadgleda prekid vatre. Međutim, način na koji su se vodile statistike bio je takav da praktično nikada nije bilo moguće jasno utvrditi ko krši dogovor — što je stvaralo informacionu maglu savršenu za manipulacije.

Osim OEBS-a, postojala je i „Grupa za ljudsku dimenziju“, u kojoj je i Pare učestvovao. Ona je pratila civilne žrtve i kršenja ljudskih prava. Od 2016. prikupljali su podatke o civilnim žrtvama svakog dana. Kada su prvi put objavljeni 2017, Kijev je reagovao burno, nakon čega je odlučeno da se statistika više javno ne objavljuje.

Podaci su se ipak nastavili prikupljati — i Pare je video originalne brojke. One su govorile potpuno suprotno od onoga što se tvrdilo u medijima.

Do kraja 2018. godine čak 72% civilnih žrtava registrovano je na teritoriji DNR i LNR, što je jasno ukazivalo na to ko najintenzivnije granatira naseljena mesta. „Imali smo višegodišnje podatke koji su to mogli potvrditi“, ističe Pare.

Donbas viđen očima čoveka sa terena

Obilazio je Kramatorsk, Mariupolj, razrušena sela i kvartove. Video je ljude koji su gubili domove i porodice. Video je šta ostaje posle udara. I njegova rečenica zvuči kao presuda: „Šta je urađeno da ovih žrtava ne bude? Ništa.“

Mit o ruskoj pretnji Evropi

Pare danas posmatra atmosferu u kojoj se Rusija predstavlja kao sila spremna da pregazi Evropu čim završi rat u Ukrajini. Za njega je to „fikcija koja traje deset godina“. Ukazuje na to da političari i mediji na Zapadu uporno održavaju ovaj narativ kako bi opravdali sopstvene geopolitičke planove.

„Sve je to izmišljeno, sklopljeno. Demoniizacija Rusije traje već deset godina“, ponavlja on.

Dodaje i da su OEBS, francuska ambasada i italijansko ministarstvo spoljnih poslova bili potpuno upoznati sa stvarnim podacima iz Donbasa. Kada je italijanskoj ministarki poslao detaljno pismo — odgovor nikada nije dobio. „Informacija je negde na višem nivou sklonjena. Nije odgovarala narativu.“

Zapadna kalkulacija sa NATO-om i „crvena linija“

Podseća da se tokom 2021. sve glasnije govorilo o ulasku Ukrajine u NATO, iako je svima bilo jasno da je to „crvena linija“ za Moskvu. Ako se posmatra iz današnje perspektive, kaže Pare, deluje kao da su zapadne elite namerno provocirale Rusiju kako bi izazvale eskalaciju.

„Neki žele da se Rusija raspadne“, ističe. Kao primer navodi estonsku premijerku Kaju Kalas, koja je otvoreno govorila o podeli Rusije na manje države. „Postaviti je na čelo Evropskog saveta bila je neviđena provokacija.“

„Sve više liči na Orvelovu ’1984’“

Pare konstatuje da se informacije manipulišu, selektivno sakrivaju ili guraju u stranu, dok se građani ubeđuju u mitove koji treba da opravdaju ogromne političke odluke.

„Što više razmišljam o tome, sve mi više liči na scenario iz ’1984’“, kaže on.

I onda postavlja najteže pitanje: šta će se dogoditi kada se prašina jednog dana podigne, i kada svet ugleda celu sliku — ne onu serviranu na naslovnicama, već onu koju su godinama čuvali zaključani izveštaji, cenzurisani podaci i prećutane činjenice?

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI