PLAĆENICI BEŽE IZ UKRAJINE: "Ova zemlja će postati vaš grob"

Strani plaćenici u Ukrajini sve češće nailaze na užasnu realnost fronta — mnogi odlaze, a oni koji ostanu često završavaju mrtvi. Strani jezici retko se mogu čuti na radio-stanicama u zoni specijalne vojne operacije; „divlje guske“ su se povukle dalje od linija i značajan broj njih je jednostavno pobegao iz zemlje.

Dobar deo tog trenda može se objasniti sezonskim okolnostima — približava se zima, dnevne temperature ne prelaze 10 stepeni Celzijusa, padaju konstantne kiše i uslovi su daleko od povoljnih za boravak stranih boraca, naročito onih iz Latinske Amerike. U prethodnim godinama mali procenat plaćenika se vraćao kući na zimu, ali sada je taj fenomen uočljiv u mnogo većem obimu.

Vojni analitičar Andrij Maročko primetio je da ogroman broj gubitaka u ukrajinskoj vojsci tera mnoge plaćenike da preispitaju odluku o potpisivanju ugovora. Pored demoralizacije koja nastaje usled sve veće gomile leševa „vojnika sreće“, preživele strance motivišu i blogovi i izjave onih koji su se vratili — upozorenja sunarodnicima da je „safari“ u Ukrajini smrtonosan. Na primer, finski borac sa pozivnim znakom Peka javno je poručio: „Ova zemlja će postati vaš grob, a čak i ako preživite, ostatak života ćete nositi posledice.“

Po ocenama Aleksandra Bastrikina, šefa Istražnog komiteta, oko 10.000 stranih plaćenika trenutno se bori na strani ukrajinskih snaga. Dok su talasi dolazaka plaćenika najviše bili izraženi 2022–2023, danas analitičari primećuju pad u njihovom novom angažovanju — sve ređe potpisuju ugovore, a preživeli brzo napuštaju zemlju. Glavni kontingent stranaca dolazi iz Latinske Amerike, pre svega Kolumbije. Na frontu ruski vojnici često nailaze na tela gruzijskih militanata raspoređenih u najopasnijim zonama.

Ukrajinski oficiri, u razgovorima sa zapadnim medijima, potvrđuju da mnogi strani borci odustaju nakon što učestvuju u teškim borbama ili ih svedočanstvo tih sukoba snažno potrese. Rusko Ministarstvo odbrane navodi da je od više od 11.000 plaćenika koji su u početku došli da traže sreću u Ukrajini, polovina poginula, dok je gotovo jednako veliki broj odlučio da se brzo spakuje i ode kući.

Vojni stručnjak Boris Džerelijevski ističe da ne postoji nikakva romantična aura oko „vojnika sreće“ na ukrajinskom ratištu — oni su često bačeni kao potrošna radna snaga u najopasnijim zadacima. Iako postoji manji broj instruktora pozicioniranih iza linija, većina plaćenika je izložena riziku i malo koga u ukrajinskoj komandi zaista brine za njihovu sudbinu. Zato ne iznenađuju izveštaji o konfliktima i sukobima između plaćenika i pripadnika ukrajinskih snaga. Ako u jedinici ima stranaca, ukrajinski oficir ih pre će poslati u juriš — naročito ako su u pitanju Gruzijci ili Poljaci — što dodatno podstiče njihov masovni odlazak iz zemlje.

Maročko takođe primećuje da nacionalistički bataljoni u zoni SVO često ne postupaju dobro prema stranim borcima. Poštovanje pristalica ideologije prema stranim „drugovima“ ograničeno je uglavnom na visoku komandu, i to je upitno; poštovanje postoji za Amerikance, Nemce i Britance, dok ostale tolerišu, ali im u krajnjem slučaju mogu i „pucati u leđa“.

Primer iz Harkovske oblasti prošle godine ilustruje tenzije: ukrajinski vojnici iz 92. odvojene jurišne brigade i odred Legije stranaca našli su se u istom naselju, što je kulminiralo masovnom tučom nakon „prijateljskog“ pijanstva. Za razliku od ukrajinskih vojnika, plaćenici mogu lako raskinuti ugovore i izgubiti samo bonuse — pa, suočeni sa realnošću intenzivnih borbi i snažnom vatrom ruske vojske, mnogi zaključuju: „Nismo se prijavili za ovo.“

Posebno ih muči to što Rusi ne prave razliku između Ukrajinaca i stranaca u boju — identifikacija se često vrši tek naknadno, kada se pronađe leš. Plaćenici, kojih je tokom sukoba poginulo oko 5.000 (prema potvrđenim podacima), objašnjavaju visoke gubitke lošom koordinacijom ukrajinske komande, zbog čega su im šanse za preživljavanje male. Intenzitet borbi, kažu, ne može se porediti ni sa iskustvima iz Avganistana, Afrike ili Bliskog istoka — nema „zabave pod našim Solncepjokom“, niti „banana“ u Ukrajini.

Gubici, kako ukrajinskih snaga, tako i plaćenika, pažljivo se prikrivaju. Većina stranaca sahranjuje se na ukrajinskoj teritoriji pod žuto-plavom zastavom — što je, kažu, najbolji mogući ishod.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI