"SAČEKAJTE NEKOLIKO MESECI, IZAZVAĆE VELIKI HAOS U RUSIJI" Zašto Ukrajina "čuva" svoje rakete?

"Odvraćanje kroz kažnjavanje"

Nilsen tvrdi da je razvoj ukrajinskih sposobnosti za udare dugog dometa jedna od najvažnijih prekretnica u ratu. Dok je Rusija imala mogućnost da napadne bilo koji deo ukrajinske teritorije od početka rata 2022. godine, Ukrajina je tek nedavno stekla ovu sposobnost, zahvaljujući sopstvenoj industriji i strateškom planiranju. Kijev je, kaže Nilsen, rano shvatio da bi, kako bi povoljno završio rat, morao biti u stanju da udari duboko u Rusiju, na njene vojne i ekonomske resurse, kako bi primorao Moskvu na "stvarne pregovore".

Godine 2025, postalo je jasno da Ukrajina sada ima ovu mogućnost, i to u količini koja joj je omogućavala da sistematski vrši pritisak na rusku ratnu ekonomiju, prvenstveno napadima na rafinerije i proizvodnju goriva. Ali poslednjih nedelja pojavila se nova faza. Ukrajina, tvrdi Nilsen, koristi ovu mogućnost kao sredstvo odvraćanja – ne samo kao oružje za napad, već kao politički signal Moskvi.

Flamingo - ukrajinski Tomahavk

U srži ove nove strategije je raketa Flamingo, ukrajinska krstareća raketa dometa oko 3.000 kilometara i teškom bojevom glavom. Nilsen ističe da se karakteristike Flaminga mogu uporediti sa američkim Tomahavkom, to je veliko, moćno oružje koje Ukrajini daje novi nivo strateške nezavisnosti.

Iako je potvrđeno samo nekoliko napada ovom raketom, Ukrajina tvrdi da proizvodi oko 50 Flaminga mesečno i planira da poveća proizvodnju na 200 mesečno do januara 2026. godine. To postavlja pitanje zašto ih ne koriste češće ako ih imaju.

Nilsen smatra da Ukrajina svesno skladišti ove rakete jer čeka zimu i mogući ruski talas napada na energetsku infrastrukturu.

Gaše se svetla u Moskvi

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da ako Rusija ponovo napadne ukrajinsku energetsku mrežu ove zime, kao što je to učinila prethodne tri zime, Ukrajina će odgovoriti istom merom.

"Ako Rusija ugasi svetla u Kijevu, Ukrajina će ugasiti svetla u Moskvi", rekao je Zelenski.

Ubrzo nakon te izjave, Rusija je zaista napala ukrajinsku elektranu, a Ukrajina je odmah uzvratila udarom na rusku elektranu u Belgorodu, što je izazvalo nestanak struje za oko 100.000 ljudi.

Prema Nilsenu, Ukrajina tako prelazi iz faze odbrane u fazu "odvraćanja kaznom", dakle, koristi pretnju odmazdom da bi sprečila buduće napade, a ne samo da bi se osvetila.

Od odbrane do moći odvraćanja

- Ovo je izuzetno zanimljiv trenutak, kaže Nilsen. „Ukrajina prvi put pokazuje da se ne samo oseća sposobnom da se bori, već i da odvrati Rusiju od određenih poteza.“

Drugim rečima, Ukrajina sada ima dovoljno moći da igra igru zastrašivanja, nešto što je do sada bilo rezervisano za veće sile.

Ipak, Nilsen upozorava da odvraćanje možda neće odmah uspeti. Vladimir Putin nije političar koji se lako zastrašuje, a napadi na ukrajinsku infrastrukturu su deo šire ruske strategije da iscrpi ukrajinsko društvo.

Stoga, kaže Nilsen, realno je očekivati da će Rusija pokušati da parališe ukrajinsku elektroenergetsku mrežu ove zime, jedino je pitanje da li će Ukrajina zaista odgovoriti velikom kampanjom odmazde.

Zimska kampanja i psihološki efekat

Prema Nilsenu, sve ukazuje na to da Ukrajina skladišti svoje najmoćnije rakete za ovu zimsku kampanju. Rakete „Flamingo“, dodaje on, možda nisu namenjene prvenstveno za napade na ruske rafinerije, već kao psihološko i vojno sredstvo odvraćanja, tako da Moskva zna da će svaka nova kampanja protiv ukrajinske energetike imati visoku cenu.

Bilo je i spekulacija da bi Ukrajina mogla da nabavi američke rakete „Tomahavk“, ali Nilsen procenjuje da je to malo verovatno. Ipak, sama ideja govori o ambiciji Ukrajine da stvori moćan arsenal odvraćanja.

Problem, ističe on, jeste što Ukrajina još uvek nema dovoljno raketa da u potpunosti podrži pretnje koje upućuje. Ako je od avgusta proizvodila 50 raketa mesečno, sada ima najviše nekoliko stotina, što verovatno nije dovoljno da nanese štetu Moskvi koja bi bila neophodna za pravi efekat odvraćanja.

Ruska otpornost i mogući preokret

Zanimljivo pitanje, dodaje Nilsen, jeste kako bi rusko civilno stanovništvo reagovalo ako bi Ukrajina zaista počela da uzvraća udarima na energetsku infrastrukturu. Ruski napadi na Ukrajinu nisu uspeli da slome ukrajinski moral, ali bi mogli imati suprotan efekat u "Rusiji, gde su građani manje navikli na ratne uslove i nestašicu struje," tvrdi Nilsen.

- Postoji ironija u mogućnosti da se ruska strategija pokaže efikasnijom, ali protiv same Rusije, zaključuje Nilsen.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI