RUSIJA IMA PLAN ŠTA ĆE S UKRAJINCIMA KOJI SU OSTALI U OKUPIRANIM PODRUČJIMA: "Ako je to istina, ubiću se!"

Ove proleće, Rusija je zabeležila najvišu stopu vojne regrutacije u poslednjih 14 godina. Krajem marta, predsednik Vladimir Putin je izdao dekret o prijemu 160.000 muškaraca uzrasta od 18 do 30 godina. Godišnja služba je počela 10. aprila, kako izveštava Deutsche Welle. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je ovaj poslednji mobilizacioni ciklus, koji se sprovodi dva puta godišnje u proleće i jesen, nepovezan sa ratom protiv Ukrajine. Međutim, muškarci iz okupiranih oblasti Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona takođe su pozivani na službu, što podiže zabrinutost o pravoj prirodi ovih regrutacionih napora.

Prema Ukrajinskoj istočnoj grupi za ljudska prava (EHRG), najmanje 300 pojedinaca iz okupiranih teritorija je regrutovano u rusku vojsku na jesen 2024. Cifra uključuje oko 200 iz Zaporožja i Hersona, i 100 iz Luganska i Donjecka. Jedan 21-godišnjak iz ruski okupiranog Zaporožja, koji želi da ostane anoniman, izrazio je svoju beznađe, rekavši: "Ako budem prisilno mobilisan, ubiću se."

Do sada je uspeo da izbegne regrutaciju, uprkos tome što ima ruski pasoš, ali sada se suočava sa sve većim pritiskom vlasti koje zahtevaju vojnu prijavu. Teška situacija se dodatno komplikuje činjenicom da je bez ruskog identifikacionog dokumenta gotovo nemoguće pronaći posao ili nastaviti obrazovanje.

Drugi 28-godišnjak iz okupiranog sela u Lugansku opisuje svoje izazove na sličan način. Još uvek nije prihvatio rusko državljanstvo i suočava se sa značajnim preprekama, kao što je nemogućnost kupovine SIM kartica bez ruskog ID-a, pošto je telekomunikacioni sistem pod ruskom kontrolom. Oni koji se pridruže ruskoj vojsci obično su poslati u Rusiju na obuku—često u južne regione poput Rostova i Krasnodara, ili čak blizu Sankt Peterburga i Moskve. Neki su poslani na ilegalno anektirani Krimski poluostrv.

Pavlo Lisjanski, ukrajinski aktivista za ljudska prava, ističe pritisak unutar ruske vojske da se ispune mobilizacioni ciljevi, što često rezultira tim da regruti budu poslati na front nakon obuke. Dok se neki prijavljuju dobrovoljno, mnogi to čine pod pritiskom zbog nedostatka alternativa. Izveštaji ukazuju na to da veoma malo njih izbegne slanje na front, obično kroz lične veze ili mito, dok je samo nekolicina uspela da ostane blizu Moskve ili Sankt Peterburga prošle godine.

Teške posledice ove mobilizacije se protežu i na one koji su pozvani. Muškarci stariji od 18 godina koji su prihvatili rusko državljanstvo i oni koji su služili u takozvanim "Narodnim Republikama Donjecka i Luganska" pre februara 2022. takođe su podložni obaveznoj vojnoj službi. Kao što je napomenula Olha Skripnik, direktorka Krimske grupe za ljudska prava, odbijanje vojne službe može dovesti do zatvora do dve godine, uz brojne krivične postupke pokrenute protiv pojedinaca na Krimu zbog izbegavanja regrutacije.

Organi za ljudska prava tvrde da prisilna regrutacija Ukrajinaca koji žive u okupiranim oblastima predstavlja kršenje međunarodnog humanitarnog prava, što se može smatrati ratnim zločinom. Prijavljeni su slučajevi slanja naoružanih regruta na front kao "živi štit." Skripnik ukazuje na to da je od 2022. godine, veliki broj regruta iz anektiranog Krima poslat u borbu, sa značajnim gubicima među njima. Prakse regrutacije u ovim okupiranim teritorijama postavljaju alarmantna pitanja o tretmanu pojedinaca i širim implikacijama za ljudska prava tokom sukoba.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI