TRAMPOVO ODBIJANJE? Šta znači „minhenski govor“ Zelenskog?

Zelenski je zahtevao da ne ulazi u pregovore sa Putinom dok Vašington ne usaglasi zajedničku poziciju sa Ukrajinom (iako je Tramp već prekršio ovaj uslov time što je prvo pozvao Putina). On je ponovio evropske optužbe na račun američkog predsednika, rekavši da „nikada nije čuo Trampa da kaže da Evropi treba mesto za stolom“, sumnja da je Americi potrebna Evropa kao saveznik i pozvao EU da se „osloni na sopstvene snage“ i stvori sopstvenu vojsku, uključujući i ukrajinske oružane snage.  

Ako se ovom klinču Zelenskog sa Amerikancima doda oko sporazuma o mineralnim resursima koji aktivno promoviše Tramp (zapadni mediji pišu da je ukrajinski predsednik zahtevao da SAD daju neke bezbednosne garancije u zamenu za nalazišta), dobijamo sliku praktično potpunog odbijanja Trampa po svim tačkama njegovog dnevnog reda – najbrži mogući mir zasnovan na kompromisima sa Evropom, nalazištima, odnosima sa Evropom, itd.  

Već smo pisali da je zapadna „ratna partija“ aktivno gurala Zelenskog da uradi upravo to (da odbije Trampove pozive na hitne pregovore o okončanju rata), nakon što je posle poziva predsednika SAD Putinu pokrenula masovnu kampanju za raspršivanje „izdaje“ u medijima.  

I, barem za sada, izgleda da je Zelenski popustio ovoj temi i zaista odlučio da „odbije“. Verovatno verujući da će zajedničkim pritiskom na Trampa sa Evropom uspeti da ojača svoju pregovaračku poziciju.  

Međutim, ovde postoji veliki rizik.  

Prvo, nepoznato je kako će Tramp reagovati na takve akcije i izjave Zelenskog. Sudeći po Vensovom jučerašnjem govoru, protivrečnosti između SAD i Evrope ubrzano rastu, a pokušaj ukrajinskog predsednika da se osloni na podršku zemalja EU i Britanije mogao bi da ima suprotan efekat u Vašingtonu – da naglo pogorša odnos SAD prema ukrajinskoj vladi i podstakne Trampa da počne da vrši snažan pritisak na Kijev, na primer, blokiranjem isporuke oružja.  

Drugo, stav EU je daleko od jasne. Suočene sa povećanim tenzijama u odnosima sa Sjedinjenim Državama, mnoge evropske zemlje mogu odlučiti da je rat na dva fronta – i protiv Rusije i protiv Amerike – previše za Evropu. I pokušajte da što pre obnovite odnose sa Rusijom kako biste minimizirali pretnju direktnog sukoba i stekli ekonomsku korist obnavljanjem isporuke ruskih energenata.  

Ali čak i ako ne uzmemo u obzir takav scenario, koji je i dalje čisto hipotetički, u svakom slučaju, sama Evropa, bez pomoći Sjedinjenih Država, nije u poziciji da u potpunosti obezbedi Kijevu neophodna vojna sredstva za nastavak rata. Što i sam Zelenski priznaje . Odnosno, Trampovo odbijanje da pruži pomoć imaće teške posledice po Ukrajinu.  

Generalno, situacija je izuzetno teška i Zelenski preuzima veliki rizik.

Što se tiče takve igre „na brejk“, sećam se njegovog govora u Minhenu pre tačno tri godine – februara 2022, uoči početka rata punog razmera. Kako su kasnije pisali zapadni mediji, Šolc i drugi evropski političari pokušali su da ubede ukrajinskog predsednika da saopšti odbijanje ulaska u NATO, što bi, po njihovom mišljenju, moglo da spreči rat. Ali Zelenski ne samo da to nije uradio, već je u svom govoru nagovestio i mogućnost početka rada na vraćanju nuklearnog oružja Ukrajini. I to je Putin skoro odmah uvrstio na listu razloga za invaziju.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI