Donald Tramp je, verovatno greškom, pre nekoliko dana rekao nešto iskreno, piše The Atlantic.

Pojavivši se u utorak popodne na travnjaku Bele kuće, Tramp je od strane novinara upitan u kojoj meri ga finansijska situacija Amerikanaca motiviše da postigne dogovor sa Iranom.

- Ni najmanje - odgovorio je Tramp, a zatim dodatno objasnio: - Ne razmišljam o finansijskoj situaciji Amerikanaca. Ne razmišljam ni o kome.

Tramp je ovde verovatno pokušavao da slaže — želeo je da odbaci tvrdnju da ga ekonomski bol izazvan njegovim ratom po izboru tera da ga okonča. Ta pretpostavka je očigledna, ali ju je on žestoko negirao, delom kako bi zadržao određenu polugu pritiska nad Iranom.

Ali njegovo poricanje otkrilo je dublju istinu: Tramp je ekonomsku dobrobit javnosti tretirao kao sporednu stvar. Ono što je tako usput priznao glavni je razlog zbog kog mu je popularnost drastično pala. Tramp je izabran da se bori protiv inflacije, a umesto toga ju je pogoršao.

Tramp je pobedio na izborima 2024. godine velikim delom zato što je postpandemijski inflacioni šok politički uništio i Džoa Bajdena i Kamalu Haris, a Tramp je obećavao:

- Drastično ćemo smanjiti te troškove.

Taj cilj nikada nije bio realan — smanjenje nominalnog nivoa cena bilo bi praktično nemoguće bez recesije. Ono što su mnoge demokrate tmurno pretpostavljale da će se dogoditi jeste da će Tramp promeniti definiciju uspeha sa nižih cena na nižu stopu inflacije. A pošto se stopa inflacije od 2023. godine polako vraćala u normalu, Tramp nije morao mnogo da uradi kako bi ostvario taj cilj.

Faktori koji određuju inflaciju često su van kontrole izabranih zvaničnika. Inflacioni talas iz vremena Bajdena dogodio se uglavnom zbog poremećaja izazvanih ponovnim otvaranjem svetske ekonomije nakon pandemije koronavirusa, mada je tome doprineo i veliki fiskalni stimulans koji je potpisao.

Rast inflacije pod Trampom, nasuprot tome, gotovo je u potpunosti rezultat političkih odluka njegove administracije. Svaki put kada se suočio sa izborom između stabilnosti cena i ostvarivanja nekog od svojih prioriteta, izabrao je ovo drugo.

Neki efekti bili su mali. Glavni element Trampove zakonodavne politike, ogromno smanjenje poreza, povećava budžetski deficit za više od četiri biliona dolara tokom naredne decenije, stavljajući dodatni novac u džepove potrošača, što obično podstiče rast cena.

Takođe, njegova restriktivna imigraciona politika izazvala je nedostatak radne snage u određenim sektorima. U junu prošle godine, bivša guvernerka Federalnih rezervi Adrijana Kugler upozorila je da smanjenje broja imigrantskih radnika „umanjuje ponudu radne snage i može izazvati značajan dodatni inflatorni pritisak do kraja godine u sektorima koji zavise od imigrantske radne snage, poput poljoprivrede, građevinarstva, prerade hrane, turizma i ugostiteljstva“.

Kada je reč o carinama, viši troškovi nisu nuspojava već mehanizam kojim ta politika funkcioniše. Cilj je podsticanje domaće proizvodnje podizanjem cena robe do tačke kada postaje isplativije proizvoditi ili uzgajati nešto u zemlji nego uvoziti.

Goldman Saks je prošle godine procenio da će Trampove carine povećati nivo inflacije za jedan procentni poen tokom druge polovine 2025. i prve polovine 2026. godine. Pošto je Vrhovni sud kasnije ograničio Trampovu mogućnost uvođenja carina, stvarni efekat je gotovo sigurno manji — ali bi inflacija bila još viša da je Tramp dobio ono što želi.

Rat sa Iranom glavni je krivac za nedavni skok inflacije. Zatvaranje Ormuskog moreuza sprečilo je da nafta, gas i đubrivo stignu na svetska tržišta, podižući troškove hrane, transporta i robe.

Podaci za april pokazuju da je inflacija sada porasla za 3,8 odsto tokom prethodne godine. Proizvođačke cene, koje predstavljaju direktniju meru troškova ekonomskih inputa, skočile su za šest odsto.

Tramp možda nije očekivao da će rat trajati ovako dugo ili da će izazvati tako snažan inflatorni šok. Ali dugotrajan sukob koji bi doveo do naftne krize oduvek je predstavljao rizik. Tramp je bio spreman da taj rizik preuzme jer jednostavno ne deluje kao da mu je dovoljno stalo do inflacije da bi joj dao prioritet u odnosu na svoje druge ciljeve.

Problem je u tome što birači više brinu o inflaciji nego o bilo kom drugom Trampovom cilju. Njegov rejting po pitanju inflacije sada je niži nego kod bilo kog američkog predsednika u istoriji istraživanja javnog mnjenja.

X

Novo istraživanje ekonomista Džareda Bernstina i Danijela Postumusa pokazuje da su ljudi ostali ogorčeni zbog ekonomije upravo zbog postpandemijskog cenovnog šoka, koji je okončao dugu eru stabilnih cena. Bes zbog rasta cena ključan je za razumevanje javnog mnjenja tokom prethodne četiri godine.

Zanimljivo je da je, dok je rast inflacije i opsednutost javnosti cenama iznenadila Bajdena, Tramp još tokom kampanje znao da je inflacija biračima najvažnije pitanje.

Ili mu je to barem stalno ponavljano.

Tokom kampanje, Tramp je delovao kao da se opire molbama svojih savetnika da se fokusira na snižavanje cena. Sa čuđenjem je govorio o jeziku koji su mu savetnici navodno predložili.

- Oni to zovu „namirnice“ - rekao je zbunjeno.

Na jednom mitingu u avgustu 2024. godine, poveo je neku vrstu rasprave sa sopstvenim piscima govora kada je publici rekao da prati naređenja i govori o inflaciji.

- Hteli su da održim govor o ekonomiji - rekao je podrugljivo, predstavljajući savetnike kao stroge učiteljice. - Dakle, držimo ovaj intelektualni govor. Danas ste svi intelektualci.

Nakon što je skrenuo sa teme pa joj se vratio, ponovo je „srušio četvrti zid“ i otkrio svoje sumnje:

- Danas ćemo govoriti o jednoj temi, a onda ćemo se vratiti na ostale jer to nekako volimo, zar ne? Ali to je važno — ne, to je važno — kažu da je to najvažnija tema. Nisam siguran da jeste, ali oni kažu da jeste. „Gospodine, inflacija je najvažnija.“ Ali to je deo ekonomije.

Nakon pobede, Tramp je nastavio javno da dovodi u pitanje da li mu je inflacija uopšte donela pobedu.

- Svi su govorili da je inflacija pitanje broj jedan - rekao je Tramp pristalicama u januaru 2025. godine. - Rekao sam: „Ne slažem se. Mislim da je ljudima koje ja poznajem veći problem to što ljudi dolaze u našu zemlju iz zatvora i mentalnih ustanova.“ I to sam stavio na prvo mesto. Govorio sam i o inflaciji, ali, znate, koliko puta možete da kažete da je jabuka udvostručila cenu?

Tramp očigledno nije želeo da veruje da je pobedio na izborima zato što su svetske cene eksplodirale 2022. godine.

A jedna dosledna karakteristika Trampovog načina razmišljanja jeste da, ukoliko ne želi da veruje u nešto, jednostavno neće verovati.