Dok traje krhko primirje između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, koje je privremeno otklonilo opasnost od direktnog bombardovanja teritorije na kojoj živi oko 90 miliona ljudi, u samom Iranu odvija se paralelna i mnogo mračnija realnost.

Građani se sve češće suočavaju sa talasom represije koji sprovodi vlast Islamske Republike, pokušavajući da uguši svaki trag nezadovoljstva, protesta ili kritike, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Iranski režim dodatno je pooštrio mere kontrole i nadzora, a kako tvrde sagovornici i posmatrači, atmosfera straha nikada nije bila izraženija u novijoj istoriji.

Jedna od onih koji su se našli na udaru je i novinarka Šiva, koja živi u Londonu. Ona tvrdi da je dobila direktne pretnje od iranskih bezbednosnih službi, proglašena je izdajnikom, a njena imovina u Iranu je zaplenjena.

Ona je samo jedna od više od 400 novinara i umetnika u dijaspori kojima su vlasti oduzele imovinu uz obrazloženje da podržavaju „neprijateljske aktere“ – optužbu koja se često koristi protiv demonstranata.

– Najviše se brinem za svoju porodicu i ljude koji žive u Iranu. Oni su ućutkani – rekla je ona.

Pre rata, vlasti su već bile optuživane za brutalno gušenje protesta, uključujući gašenje interneta kako bi se sprečilo širenje informacija i komunikacija među građanima.

Prema organizaciji HRANA, tokom protesta ubijeno je više od 7.000 ljudi, dok pojedini izvori tvrde da broj žrtava prelazi 33.000. Više od 50.000 ljudi je uhapšeno, a mnogi od njih nemaju pristup advokatima ni pravičnom suđenju.

Situacija se dodatno pogoršala sa izbijanjem sukoba. Ulice većih gradova, uključujući Teheran, bile su pod stalnim nadzorom policije i obaveštajnih službi. Patrole su kontrolisale kretanje građana, dok je na pojedinim mestima puštana propagandna muzika.

Posebnu zabrinutost izaziva sudbina zatvorenika. Porodice tvrde da su mnogi od njih premešteni na nepoznate lokacije, bez ikakvih informacija o njihovom stanju.

Šejlin Asadolahi, sestra zatvorenog disidenta i pesnika, kaže da ne zna gde joj se brat nalazi.
– Ne mogu da dišem od brige. Dok bombe padaju, nemamo nikakve informacije gde je – rekla je.

Advokati upozoravaju da je komunikacija sa institucijama gotovo nemoguća, naročito nakon što su neki pravosudni objekti oštećeni u napadima.

Istovremeno, hapšenja se nastavljaju. Vlasti gotovo svakodnevno objavljuju nova privođenja pod optužbama za špijunažu i ugrožavanje nacionalne bezbednosti.

U jednoj od poslednjih akcija uhapšene su 22 osobe u provinciji Huzestan, dok je ranije saopšteno da je više od 500 ljudi privedeno zbog navodne saradnje sa „neprijateljskim medijima“.

Najdramatičniji podatak odnosi se na porast pogubljenja. Organizacija HRANA upozorava da je Iran ušao u novu, izuzetno zabrinjavajuću fazu kada je reč o smrtnoj kazni.

Tokom rata pogubljeno je najmanje 10 političkih zatvorenika, dok je tokom 2025. godine pogubljeno čak 1.639 ljudi – što je 68 odsto više nego godinu ranije i najveći broj od 1989. godine.

Istovremeno, novinari i aktivisti u zemlji rade pod ogromnim pritiskom, suočeni sa cenzurom, pretnjama i hapšenjima.

– Tiranija, rat, sankcije, pogubljenja i zatvaranja postali su alati za uništenje života ljudi – napisao je aktivista Zija Nabavi, koji je zbog svog rada proveo više od decenije u zatvoru.