Pojedine zemlje, pre svega Mađarska i Slovačka, blokiraju ključne odluke EU, što često ide u korist velikih sila koje su neprijateljski nastrojene Evropi. 

Na nedavnom samitu, evropski lideri su napravili potez koji bi ranije bio nezamisliv. Odlučili su da obezbede 90 milijardi evra pomoći za Ukrajinu tako što su okupili samo države koje žele da učestvuju, dok su Mađarska, Slovačka i Češka ostale van tog dogovora.

Na taj način EU je pokazala da postoji alternativa jednoglasnom odlučivanju i da grupa država može da ide napred bez svih ostalih.

Kako EU zaobilazi blokade

Da bi izbegla veto, EU koristi pravne mehanizme iz svojih ugovora. Jedan od njih je „pojačana saradnja“, koja omogućava manjim grupama država da zajedno sprovode određene politike.

Takođe, korišćen je i član 122 ugovora EU, koji omogućava donošenje odluka većinom u situacijama ozbiljne ekonomske krize. Na osnovu tog člana, EU je odlučila da zadrži zamrznutu rusku imovinu u Evropi, iako bi za to inače bila potrebna jednoglasnost.

Ovaj pristup postaje sve češći kada postoji skoro potpuna saglasnost među državama, ali nekoliko njih blokira odluku.

Danijel Hegeduš iz organizacije German Marshall Fund opisuje ovu strategiju:
„Vidimo jasnu posvećenost rukovodstva EU da zaobiđe potencijalne vetoe iz Mađarske i Slovačke i da važne odluke prebaci na glasanje kvalifikovanom većinom.“

Ali on upozorava i na slabosti tog pristupa:

„S druge strane, ne mislim da je to potpuno sigurno. Ni pravno ni politički.“

Problem sa vetom i uloga Mađarske

Prema podacima koje je prikupio Mičal Ovadek sa Univerziteta u Londonu, od 2011. godine države članice su ukupno 46 puta koristile veto, a Mađarska je prednjačila sa čak 19 blokada.

Poljska je druga sa sedam veta, dok je Slovačka blokirala dve odluke, obe ove godine.

Mađarska je posebno često blokirala:

zajedničke spoljnopolitičke stavove EU
finansijsku pomoć Ukrajini
početak pregovora o ulasku Ukrajine u EU

Zbog toga se sve češće dešava da EU donosi izjave i odluke bez Mađarske, u ime preostalih 26 država, ali to ne rešava problem kada je potrebna formalna jednoglasnost.

Bivši premijer Slovačke Mikulaš Dzurinda ističe da lideri poput nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona podržavaju promenu pravila glasanja, ali bi za to bila potrebna promena ugovora, što opet može biti blokirano.

 

Politika osmišljena da izbegne veto

Jedan neimenovani diplomata EU rekao je da Evropska komisija sada namerno pravi predloge tako da ne zahtevaju jednoglasnost.

Primer za to je plan REpowerEU, predstavljen ove godine, koji predviđa potpuni prekid uvoza ruskih fosilnih goriva do 2027. godine.

Ranije su Mađarska i Slovačka imale izuzetke od sankcija na rusku naftu, ali sada EU pokušava da ih primora da odustanu od ruskog gasa i nafte kroz odluke koje se donose većinom.

Obe zemlje su već najavile da će tužiti EU zbog toga.

Stručnjak za međunarodno pravo Tamaš Latman objašnjava ovaj pristup:
„Ovo nije prvi put da EU prekvalifikuje mere koje ne mogu da dobiju dovoljnu podršku kao sankcije.“

On dodaje:
„O tome se govori godinama: ako mere protiv ruskih sirovina ne mogu da se uvedu kroz sankcije zbog nedostatka saglasnosti, mogu se predstaviti kao trgovinske mere ili nešto drugo, i tada postaju nadležnost EU.“

 

Evropa sa više brzina

Još jedno rešenje koje se razmatra jeste model „koalicije voljnih“, gde grupa država koje žele da sarađuju ide napred bez ostalih.

Ovaj model već postoji u EU, na primer kroz Šengen zonu i pojedine finansijske i migracione politike.

Bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi nazvao je ovaj pristup „pragmatični federalizam“, jer EU trenutno nema političke uslove da postane potpuno jedinstvena federacija.

Sličan stav iznela je i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva, koja smatra da je ovaj model koristan kada nije moguće postići jednoglasnost.

 

Proširenje EU i problem jednoglasnosti

Jedna od oblasti gde je jednoglasnost i dalje ključna jeste proširenje EU.

Za početak pregovora i otvaranje svakog poglavlja potrebna je saglasnost svih članica.

Na samitu u decembru 2023. godine Viktor Orban je privremeno uklonio veto na pregovore sa Ukrajinom tako što je napustio salu, ali od tada blokira dalje korake.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta predložio je da se pravila promene kako bi se ubrzao proces, ali je Orban brzo odbacio tu ideju.

Iako je Ukrajina tehnički spremna za otvaranje pregovaračkih poglavlja, prema rečima komesarke Marte Kos, politička blokada i dalje sprečava napredak.