Rusija planira da do 2030–2032. godine završi i postavi nuklearnu elektranu na Mesecu, što predstavlja jedan od najambicioznijih projekata u okviru njenog svemirskog programa.

Predsednik Kurčatov instituta Mihail Kovalčuk objavio je i kada bi elektrana trebalo da bude gotova.

"Do 2030–2032. stanica treba da bude spremna za postavljanje na Mesecu", rekao je on, naglasivši da će biti zasnovana na novim materijalima otpornim na radijaciju.

Ovaj projekat deo je šire strategije Rusije za dugoročno prisustvo u dubokom svemiru.

Ta strategija formalizovana je kroz nacionalni projekat "Svemir", koji, kako ističe direktor "Roskosmosa" Dmitrij Bakanov, obuhvata osam ključnih oblasti.

To su oblasti navigacije i komunikacija, sistema GLONASS, daljinsko osmatranje Zemlje i razvoj raketa-nosača, pilotirani letovi, lunarni program, svemirska nuklearna energija, modernizacija industrije i razvoj kadrova.

"Svaka od ovih oblasti je veoma značajna", naglasio je Bakanov, odbacujući mogućnost da se izdvoji jedan ključni segment.

U širem kontekstu, ruski zvaničnici ističu i ideološku dimenziju svemirskog programa.

"Mi nemamo izbora. I ne smemo da izgubimo pozicije jer je u našem kulturnom kodu zapisano da treba da budemo lideri", poručio je Bakanov, dodajući da razvoj svemirske industrije donosi ogromnu korist stanovništvu.

Istovremeno, globalni trendovi ukazuju na ubrzani razvoj ove oblasti.

Prema podacima "Roskosmosa", broj satelita u orbiti premašio je 11.000.

"Broj lansiranja raste iz godine u godinu. To je stabilan trend razvoja svemirskih tehnologija u mnogim zemljama", naveo je direktor, ukazujući na sve veću konkurenciju u orbitalnom prostoru.

U tom kontekstu, Mesec se nameće kao ključna platforma za buduće eksperimente.

Prema rečima Bakanova, tehnologije koje će jednog dana biti korišćene za izgradnju infrastrukture na Marsu i drugim planetama najpre će biti testirane upravo na Zemljinom prirodnom satelitu. On je istakao da, uprkos čestim spekulacijama o Marsu, "sve tehnologije najverovatnije moraju prvo biti isprobane na najbližem telu – Mesecu".

Paralelno sa tim, Rusija planira nove naučne misije unutar Sunčevog sistema.

Potpredsednik Ruske akademije nauka Sergej Černišov izjavio je da će ruski naučnici u drugoj polovini 2030-ih, u okviru misije "Venera-D", tražiti tragove života na Veneri.

"Naučni podaci ukazuju da je pre oko tri milijarde godina na Veneri mogla postojati voda, pa čak i život", rekao je on, dodajući da bi danas mogli biti otkriveni barem tragovi tih procesa.

Pored naučnih i tehnoloških ambicija, Moskva naglašava i značaj međunarodne saradnje.

Bakanov je naveo da bi Rusija, Sjedinjene Države i Indija mogle da sarađuju u razvoju nacionalnih orbitalnih stanica, ukoliko budu postavljene u orbite istog nagiba.

"U bliskoj budućnosti mogli bismo imati više stanica koje bi međusobno sarađivale kroz zajedničke letove, približavanje, spajanje i razdvajanje", rekao je on.

U tom pravcu ide i najavljeni sastanak sa novim direktorom NASA Džaredom Ajzakmanom, koji bi trebalo da bude održan tokom leta.

Na kraju, direktor "Roskosmosa" posebno je istakao da saradnja u svemiru ne sme biti ograničena kada je u pitanju spasavanje ljudi.