Naizgled tihe i posvećene veri, sa belim maramama i krstovima u rukama, monahinje iz manastira Svete Jelisavete delovale su potpuno bezazleno dok su tokom božićnih praznika prodavale rukotvorine vernicima u jednoj švedskoj crkvi. Međutim, kako su kasnije objavili pojedini mediji, iza te slike navodne skromnosti krila se mnogo ozbiljnija priča – sumnja da su njihove aktivnosti bile povezane sa prikupljanjem informacija za ruske obaveštajne strukture.

Crkva Švedske je u zvaničnom saopštenju upozorila da je cilj ovih monahinja bio da prikupljaju podatke za manastir u Belorusiji, koji se dovodi u vezu sa podrškom ruskoj politici u Ukrajini i navodnim kontaktima sa ruskom vojnom obaveštajnom službom.

Ubrzo su švedski mediji počeli da izveštavaju o takozvanim „monahinjama-špijunima“, navodeći da su uspele da uđu u čak 20 crkava širom zemlje. Cela situacija izazvala je veliku pažnju javnosti, ali i pritisak na pojedine sveštenike, među kojima je bio i rektor iz grada Tebi, koji je morao da odgovara na optužbe da su vernici kupovinom proizvoda možda nesvesno podržavali ruske aktivnosti.

Ova neobična priča, kako navodi britanski „Telegraf“, otvorila je pitanje mogućeg korišćenja verskih objekata u propagandne i obaveštajne svrhe, posebno u zemljama koje važe za otvorene i tolerantne poput Švedske.

Prema tim navodima, jedan od ciljeva bio je da se prisustvo beloruskih monahinja i njihovi stavovi predstave kao prihvaćeni u NATO državama. To se nadovezuje na ranije pokušaje Ruske pravoslavne crkve da uspostavi uticaj u švedskim verskim zajednicama, uključujući i inicijative da se koriste objekti koji se nalaze u blizini vojnih baza i aerodroma.

Duhovni vođa manastira u Tebiju, protojerej Andrej Lemešonok, svoje monahinje opisao je kao „borbenu jedinicu“. Zbog fotografija na kojima poziraju uz simbol „Z“, koji se povezuje sa ruskom vojnom operacijom, u javnosti su dobile nadimak „Z-monahinje“. Pojedine od njih fotografisane su i na teritorijama u Ukrajini pod ruskom kontrolom, gde su, prema navodima, učestvovale u aktivnostima podrške vojnicima.

Ove monahinje ranije su prodavale svoje proizvode i u Velikoj Britaniji, uključujući i Vinčestersku katedralu, ali im je 2022. godine zabranjen dalji rad zbog stavova u vezi sa ratom u Ukrajini. Nakon poslednjih dešavanja, Crkva Švedske uputila je apel svim bogomoljama da ne sarađuju sa ovim manastirom.

U saopštenju se navodi da manastir koristi sredstva za podršku ruskom nacionalizmu i ima bliske veze sa ruskim vojnim strukturama. Sa druge strane, predstavnici manastira odbacili su sve optužbe, tvrdeći da se bave isključivo humanitarnim radom i pomoći ugroženima.

Rektor iz Tebija, Majkl Ojermo, izjavio je da nije video konkretne dokaze koji bi potvrdili optužbe o špijunaži, kao i da je broj vernika koji su kupovali proizvode bio mali.

– Nekoliko ljudi je kupilo ponešto. To ne može da finansira bilo kakve vojne aktivnosti – rekao je on.

U međuvremenu, dodatnu pažnju izazvala je i izgradnja pravoslavne crkve u švedskom gradu Vesterosu, nedaleko od aerodroma koji ima strateški značaj. Iako ruska ambasada odbacuje tvrdnje o bilo kakvim nepravilnostima, pojedini švedski zvaničnici smatraju da bi takvi objekti mogli imati i širu funkciju.

Opoziciona političarka Eleonora Lundkvist izjavila je da postoje sumnje da se objekat koristi kao mesto za prikupljanje informacija koje bi mogle biti od značaja za bezbednost zemlje.

Novinari britanskog lista koji su obišli lokaciju zatekli su zatvoren kompleks sa ogradom, video-nadzorom, zabranom parkiranja i upozorenjem na psa čuvara, što je dodatno podgrejalo sumnje u pravu namenu objekta.

Ceo slučaj pokrenuo je širu debatu o granici između verskih aktivnosti i potencijalnih bezbednosnih rizika, kao i o načinima na koje se savremeni sukobi reflektuju i na institucije koje su do sada smatrane neutralnim.