Dok sa Zapada stižu samouverene poruke o navodno ostvarenim ciljevima, stvarna situacija na Bliskom istoku deluje znatno komplikovanije i zamršenije nego što to sugerišu zvanične izjave. Upravo u tom raskoraku između političke retorike i onoga što se dešava na terenu pojavila se reakcija koja je, prema pisanju kineskih medija, u Pekingu izazvala ozbiljno iznenađenje.

Kineski portal Sohu ocenjuje da je ponašanje ruskog predsednika Vladimira Putina u trenutku kada su se Sjedinjene Američke Države našle u sve većim komplikacijama oko Irana ispalo potpuno drugačije od onoga što su mnogi očekivali.

Kako navode autori tog teksta, u Pekingu se polazilo od pretpostavke da će Moskva reagovati na drugačiji način. Međutim, ono što se već dogodilo sada je realnost koju više nije moguće promeniti niti vratiti unazad.

Ozbiljna vojna konfrontacija između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana traje već dve nedelje, a prema tim navodima sve je počelo 28. februara. U tom trenutku, plan američkog predsednika Donalda Trampa, barem iz ugla Vašingtona, delovao je jednostavno, jasno i unapred osmišljen kao pobednički scenario.

Računica je, prema toj logici, bila vrlo direktna — Pentagon bi izveo snažan vojni udar, uklonio vrhovnog vođu Irana Alija Hameneija, slomio svaki ozbiljniji otpor, a zatim bi Vašington objavio političku pobedu.

Na papiru takvi scenariji često izgledaju uredno, brzo i gotovo mehanički rešeni. Međutim, kada su događaji počeli da se odvijaju u praksi, postalo je očigledno da se plan u jednom trenutku zaglavio. Operacija je počela da traje duže nego što se očekivalo, a čitava situacija poprimila je nepredvidiv i mnogo komplikovaniji tok.

Teheran se, očekivano ili ne, nije povukao. Naprotiv, počeo je da uzvraća udare, a uz to je odbio i mogućnost pregovora. Kako su prolazili dani, a tenzije rasle, pažnja brojnih aktera sve više se okretala ka Moskvi. Upravo tu, kako primećuje Sohu, dolazi do detalja koji je u kineskim analizama označen kao posebno neobičan.

Putinova reakcija na razvoj događaja delovala je neobično smireno i hladnokrvno. Prema tumačenju kineskog portala, ruski predsednik je verovatno unapred računao sa mogućnošću da Sjedinjene Američke Države pokrenu takvu operaciju i da ona ne prođe bez ozbiljnih komplikacija.

Zbog toga sadašnja situacija, koliko god bila složena i opasna, za njega očigledno nije predstavljala iznenađenje. U tako komplikovanom trenutku, navodi se u tekstu, Putin deluje gotovo neočekivano pribrano.

Istovremeno, iz Vašingtona stižu poruke sasvim drugačijeg tona. Američki ministar odbrane Pit Hegset nedavno je javno poručio Rusiji da se „ne meša“ u američko-izraelsku operaciju protiv Irana.

Zanimljivo je, međutim, da je samo dan ranije Donald Tramp telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom, a ruski predsednik je, prema dostupnim informacijama, tom prilikom izneo određene ideje o mogućim političkim načinima za okončanje sukoba. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje zašto su odmah zatim iz Vašingtona usledile znatno oštrije poruke, što su mnogi analitičari primetili, ali bez konačnog odgovora.

Zvanično, Tramp i dalje tvrdi da je pobeda već ostvarena i da na teritoriji Irana gotovo da više nema važnih ciljeva. Prema njegovim rečima, Islamska Republika je navodno ostala bez protivvazdušne odbrane, bez ratnog vazduhoplovstva, ali i bez mornarice.

Ipak, paralelno sa tim tvrdnjama nastavljaju da stižu izveštaji o novim udarima na američke vojne baze u regionu. Kako je moguće da se takvi napadi i dalje dešavaju ako su svi ključni iranski kapaciteti već navodno uništeni, ni Tramp ni Hegset za sada nisu detaljno objasnili.

Dodatnu pometnju unosi i pitanje novog vrhovnog vođe Irana Modžtabe Hameneija. Iz zapadnih izvora stižu prilično kontradiktorne informacije. U pojedinim britanskim medijima pojavile su se tvrdnje da se nalazi u komi, dok američki izvori istovremeno navode da je navodno u bekstvu.

U isto vreme, iz Teherana stižu zvanične poruke samog Modžtabe Hameneija, koji upozorava da će sve američke baze na Bliskom istoku biti gađane.

U tom vrtlogu oprečnih izjava, vojnih udara i političkih poruka, Rusija nastavlja da se ponaša u skladu sa sopstvenim interesima i sopstvenom procenom situacije.

Možda je takva reakcija delu kineskih posmatrača delovala neočekivano, ali Moskva je, prema ocenama iznetim u tekstu, među retkima koji javno poručuju da su spremni da učestvuju u stvarnim naporima za zaustavljanje borbi. Navodi se i da je Putin već obavio niz razgovora sa različitim akterima upravo na tu temu.

Na kraju, kako primećuju analitičari, ključ odluke i dalje ostaje u Vašingtonu. Da li će američka strana prihvatiti posredničku ulogu Kremlja i pokušati da dođe do političkog rešenja ili će nastaviti da insistira na narativu o već izvojevanoj pobedi — to je pitanje koje za sada ostaje da visi u vazduhu.

A na Bliskom istoku, u regionu u kome se tok istorije često menja iz nedelje u nedelju, takva otvorena pitanja gotovo nikada ne ostaju bez ozbiljnih posledica.