Kriza u Hormuškom moreuzu ozbiljno je poremetila međunarodni brodski saobraćaj i dovela do naglog rasta cena energenata na svetskom tržištu. U takvim okolnostima Norveška beleži snažan rast prihoda od prodaje prirodnog gasa.

Prema izveštaju CNN-a, brodski saobraćaj kroz Hormuški moreuz praktično je usporen. U ponedeljak je kroz ovaj strateški morski prolaz između Irana i Omana, koji povezuje Persijski zaliv sa Arapskim morem, prošlo samo devet brodova, dok je uobičajen dnevni broj oko 75 plovila. Od tih devet brodova, svega dva bila su hemijski tankeri.

Takav pad saobraćaja odmah se odrazio na tržište energenata. Cena sirove nafte na evropskom tržištu porasla je za gotovo 20 procenata, dok je cena prirodnog gasa skočila za oko 75 procenata.

Napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran dodatno su destabilizovali izvoz energenata iz Persijskog zaliva. Iz tog regiona dolazi približno 20 procenata ukupne svetske potrošnje nafte i gasa, pa svako poremećeno snabdevanje ima direktne posledice po globalno tržište.

Trenutno se najmanje 150 trgovačkih brodova nalazi usidreno uz obale Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana, čekajući trenutak kada će plovidba kroz moreuz ponovo postati bezbedna.

Od 28. februara zabeleženo je najmanje pet napada na tankere tokom prolaska kroz Hormuški moreuz. Za zemlje izvoznice energenata poput Katara, Bahreina, Kuvajta i Irana ovaj prolaz predstavlja jedini izlaz na svetsko tržište.

Od stabilnosti Hormuškog moreuza u velikoj meri zavise i Saudijska Arabija i Irak, iako te zemlje raspolažu određenim alternativnim kopnenim pravcima, poput naftovoda koji vodi prema Crvenom moru ili transportnih ruta prema Turskoj.

Iran tvrdi da ima potpunu kontrolu nad pristupom ovom strateškom morskom prolazu, što pojedini analitičari opisuju kao potencijalnu energetsku noćnu moru za svetsko tržište.

Sa druge strane, Centralna komanda američke vojske (CENTCOM), koja koordinira vojne operacije na Bliskom istoku, saopštila je da Hormuški moreuz ipak nije zatvoren.

Američki predsednik Donald Tramp napisao je na društvenoj mreži Truth Social da su Sjedinjene Američke Države spremne da pruže zaštitu brodovima koji plove tim područjem.

U ovakvoj situaciji gotovo nijednoj državi ne odgovara dugotrajna blokada moreuza, čak ni u kratkom roku. Posebno su pogođene Evropa i zemlje Dalekog istoka koje iz ovog regiona dobijaju oko 70 procenata svoje nafte.

Izuzetak u toj situaciji predstavlja Norveška, koja od petka beleži značajan rast prihoda od prodaje energenata. Procene pokazuju da ova zemlja trenutno samo od prodaje gasa zarađuje oko 100 miliona evra dnevno više nego do prošlog četvrtka.

Gas postaje važniji od nafte

Prirodni gas poslednjih godina donosi Norveškoj veće prihode nego nafta. Samo u januaru ova skandinavska država ostvarila je oko pet milijardi evra prihoda od prodaje gasa, dok su prihodi od nafte bili približno milijardu evra manji.

Norveški gas postao je posebno važan za evropsko tržište nakon uvođenja sankcija Rusiji, zbog čega je ruski gas u velikoj meri nestao sa evropskog energetskog tržišta.

Analitičar Helge Andre Martinsen iz DNB Carnegieja izjavio je za norvešku javnu radioteleviziju NRK da svetsko tržište raspolaže određenim rezervama nafte, ali da je situacija sa prirodnim gasom znatno komplikovanija.

„Nafta se može skladištiti u relativno velikim količinama, ali gas je mnogo teže skladištiti. U zimskim mesecima zalihe gasa su generalno niže nego u drugim periodima godine. Trenutno su skladišta popunjena oko 30 procenata, što je manje nego što je uobičajeno za ovo doba godine“, rekao je Martinsen.

On je dodao da približno 20 procenata svetske potrošnje tečnog prirodnog gasa (LNG) prolazi upravo kroz Hormuški moreuz.

Situacija se dodatno zakomplikovala nakon što je kompanija QatarEnergy bila primorana da obustavi proizvodnju LNG-a.

„U tom trenutku situacija postaje ozbiljna. Evropa je posebno ranjiva, jer čak 40 procenata uvoznog gasa dolazi u obliku LNG-a“, objasnio je Martinsen.

Napadi na tankere i bezbednosna neizvesnost stvorili su ozbiljno usko grlo u transportu energenata. Brodovi koji su već napustili Persijski zaliv kasne sa isporukama, dok se nove rezervacije i narudžbine za transport iz tog regiona trenutno ne prihvataju.

Istovremeno su porasle i cene transporta energenata, što dodatno povećava troškove na tržištu.

Analitičari upozoravaju da će rast cena nafte i gasa neminovno uticati i na povećanje cena električne energije u Evropi.

Profit u vreme krize

Sesil Beker, ekonomska komentatorka norveške televizije NRK, u svom tekstu priznala je da Norveška ostvaruje izuzetno velike prihode upravo u trenucima globalne nesigurnosti.

„Mi smo država koja ima velike prihode od prodaje energenata. Kada raste neizvesnost u svetu, raste i cena onoga što prodajemo, pa samim tim zarađujemo više novca“, napisala je Beker.

Istovremeno je naglasila da to ne znači da je rat dobar za Norvešku, ali da struktura ekonomije ove zemlje često dovodi do toga da nestabilnost na globalnom tržištu donosi pozitivne ekonomske efekte.

„To je neprijatna, ali realna karakteristika norveškog ekonomskog modela“, navela je ona.

Takav stav izazvao je i međunarodne kritike. Britanski Financial Times ocenio je da Norveška praktično postaje ratni profiter jer ima ogromne koristi od energetske krize u Evropi.

List navodi da je smanjenje ruskih isporuka gasa pretvorilo Norvešku u najvećeg dobavljača gasa za evropsko tržište, sa praktično zagarantovanom potražnjom.

Profesor Havard Haland sa Univerziteta Heriot-Watt u Edinburgu izjavio je za Financial Times da bi deo tih prihoda trebalo da bude usmeren u šire evropske interese.

„Novac koji je mogao biti upotrebljen za podršku Ukrajini sada se nalazi u norveškom državnom fondu. Taj kapital bi mogao da bude iskorišćen za pomoć ukrajinskoj odbrani i obnovi zemlje“, rekao je Haland.

Norveška vlada odbacuje optužbe o pohlepi i ističe da su visoki prihodi posledica tržišnih kretanja, a ne političkih odluka.

Ističu da je Norveška povećala proizvodnju i izvoz energenata koliko je bilo moguće, ali da je upravo to dovelo do još većeg rasta prihoda.

Profesor Haland navodi da je Norveška ove godine izdvojila oko tri milijarde evra za podršku ukrajinskim ratnim naporima.

Sesil Beker zaključuje da se Norveška nalazi u specifičnoj poziciji.

„Mi smo miroljubiva država čija ekonomija profitira od globalnih nemira. Volimo da sebe vidimo kao humanitarnu supersilu, ali smo istovremeno i energetska supersila. Te dve uloge sudaraju se svaki put kada svet postane nestabilniji“, napisala je ona.

Na kraju dodaje da Norveška, u mnogim aspektima, živi od onoga čega se ostatak sveta najviše plaši.