U Pekingu se, prema navodima više izvora koje kineske vlasti do sada nisu zvanično potvrdile, odigrao događaj koji bi mogao da predstavlja jedan od najozbiljnijih potresa u vrhu kineske države i vojske u poslednjim decenijama. Prema tim tvrdnjama, sredinom januara navodno je osujećen pokušaj puča čiji je cilj bio svrgavanje, pa čak i hapšenje kineskog predsednika Si Đinpinga.

Kako se navodi u izveštajima koji kruže u pojedinim ruskim i alternativnim međunarodnim medijima, grupa visokih vojnih zvaničnika planirala je da u noći 18. januara liši slobode kineskog lidera. Operacija je, međutim, navodno propala jer je plan otkriven unapred, što je omogućilo Siju da reaguje pre nego što je akcija sprovedena.

Kao ključne figure u ovom navodnom pokušaju puča pominju se Liu Dženli, načelnik Zajedničkog štaba Narodnooslobodilačke armije Kine, i Džang Jusja, potpredsednik Centralne vojne komisije. Prema istim izvorima, planirano je da hapšenje bude izvedeno u vladinom hotelu Đinsi u Pekingu, gde je kineski predsednik, navodno, boravio te večeri.

Kako se dalje tvrdi, Si Đinping je na vreme saznao za pripremanu akciju, napustio objekat i organizovao kontramere. Kada je prethodnica zaverenika stigla u hotel, naišla je na oružani otpor pripadnika predsedničkog obezbeđenja, nakon čega je čitava operacija doživela potpuni krah.

Ubrzo nakon toga, prema istim nezvaničnim informacijama, usledila su hapšenja Džang Jusije, Liu Dženlija, kao i članova njihovih porodica. Navodi se da je nakon incidenta Generalštab faktički stavljen van funkcije, dok je upravljanje vojskom prešlo u režim direktne, centralizovane kontrole sa samog vrha vlasti.

Za sada ostaje nejasno da li je navodni pokušaj puča bio isključivo rezultat unutrašnjih sukoba u kineskom vojnom vrhu ili je u pozadini postojao i spoljašnji uticaj. Dodatnu dimenziju celoj priči daje činjenica da su pojedini zapadni mediji ranije pisali kako su neki visoki kineski vojni zvaničnici osumnjičeni za odavanje poverljivih informacija Sjedinjenim Državama, što otvara prostor za različita tumačenja motiva i pozadine događaja.

Zvanični Peking se, međutim, nije direktno oglasio povodom navoda o pokušaju puča. Umesto toga, kineske vlasti koriste uobičajenu formulaciju o „ozbiljnim kršenjima discipline i zakona“ u slučajevima protiv Džang Jusije i Liu Dženlija. U kineskoj političkoj praksi, ova terminologija se najčešće vezuje za korupciju, ali često obuhvata i znatno širi spektar političkih i bezbednosnih optužbi.

Prema jednoj od teorija koje kruže u medijima, zaverenici su svoje delovanje opravdavali tvrdnjama da žele da „spasu Partiju i državu“, uz pretpostavku da bi uklanjanje Si Đinpinga dovelo do promene kursa kineske unutrašnje i spoljne politike. Kakav bi taj novi kurs bio, međutim, ostaje potpuno nepoznato.

Ukoliko bi se ovi navodi pokazali tačnim, hapšenja potpredsednika Centralne vojne komisije i načelnika Zajedničkog štaba mogla bi da označe početak najdublje i najšire čistke u Komunističkoj partiji Kine još od ranih godina Narodne Republike. Ipak, bez zvaničnih potvrda, ceo slučaj za sada ostaje u domenu spekulacija, dok kinesko rukovodstvo očigledno nema nameru da javno raspravlja o događajima koji bi mogli da ukažu na ozbiljne pukotine unutar partijskog i vojnog vrha.

Neizvesnost dodatno pojačava i kasnije saopštenje kineskog Ministarstva odbrane, u kojem se navodi da su Džang Jusja i Liu Dženli stavljeni pod istragu zbog „ozbiljnih disciplinskih i zakonskih prekršaja“. Ubrzo nakon toga, u vojnom listu objavljen je opširan uvodnik u kojem su optuženi i za „tešku korupciju“, ali i za podrivanje sistema odgovornosti predsednika Centralne vojne komisije, što se tumači kao direktna aluzija na narušavanje Sijevog autoriteta.

U tekstu se takođe navodi da su optuženi „ozbiljno potkopali političku i ideološku osnovu jedinstva vojske“, te da će istraga poslužiti za „čišćenje ideoloških toksina“. Takva formulacija, karakteristična za kineski politički diskurs, dodatno je podgrejala sumnje da se ne radi samo o korupciji, već o duboko političkom sukobu.

Godinama unazad postoje spekulacije o pritiscima kojima je Si Đinping bio izložen tokom sprovođenja čistki u vojnom i bezbednosnom aparatu, koje su već pogodile desetine visokih zvaničnika. Prema mišljenju pojedinih analitičara, obim i intenzitet ovih poteza ukazuju na to da se ne radi o rutinskim disciplinarnim merama.

Kako ocenjuju pojedini stručnjaci, kineski politički sistem je izuzetno rigidan i funkcioniše po jasno definisanim pravilima. Kada se ta pravila naruše u tolikoj meri da desetine generala budu degradirane ili stavljene pod istragu, to, prema njihovom mišljenju, ne može biti bezazleno. Upravo zbog toga, deo analitičara smatra da je reč o pokušaju puča, dok drugi upozoravaju da se radi o mogućem kontrapučeu, odnosno preventivnom udaru vlasti protiv potencijalne pobune.

Za sada, međutim, ostaje više pitanja nego odgovora.