Svetsko tržište gasa suočilo se sa snažnim potresom nakon što su Rusija i Kina tokom 2025. godine ostvarile nezabeležen rast saradnje u oblasti isporuka tečnog prirodnog gasa. Kina je tokom cele godine značajno povećala uvoz ruskog LNG-a, a decembar je obeležen kao apsolutno rekordni mesec, potvrđuju zvanični podaci kineske carinske službe, koje prenose ruski izvori.

Prema tim podacima, Kina je tokom 2025. godine uvezla ukupno 9,8 miliona tona ruskog LNG-a, što predstavlja rast od 18,3 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Posebno dramatičan skok zabeležen je krajem godine, kada je u decembru uvezeno čak 1,9 miliona tona, što je povećanje od 114,6 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, kada je isporučeno 889.482 tone.

Rusija među ključnim snabdevačima kineskog tržišta

Ovi podaci jasno pokazuju da je Rusija tokom jeseni izbila među vodeće snabdevače Kine gasom. Već u oktobru Rusija je zauzela drugo mesto po obimu isporuka LNG-a Kini, prestigavši Australiju i ostavši iza Katara, koji i dalje drži prvo mesto.

Ako se posmatraju ukupne isporuke ruskog gasa Kini – uključujući i gas koji stiže gasovodima i onaj koji se doprema u tečnom obliku – obim je u novembru 2025. godine dostigao 5,8 milijardi kubnih metara. To predstavlja rast od 33 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Kina, kao jedan od najvećih potrošača prirodnog gasa na svetu, već godinama kontinuirano povećava uvoz ruskog LNG-a. Pored gasovodnih isporuka, Rusija je značajno proširila i pomorski izvoz gasa, posebno iz projekata na Arktiku i Dalekom istoku, među kojima su Jamal LNG, Arktik LNG 2 i Sahalin-2.

Arktički koridor i strateški zaokret ka Aziji

Tokom letnje navigacione sezone, LNG se u velikim količinama transportuje Severnim morskim putem, dok se tokom zime koriste duže južne pomorske rute. Moskva intenzivno radi na dodatnom razvoju arktičkog izvoznog pravca, koji dobija sve veći značaj nakon zapadnih sankcija uvedenih Rusiji, a koje su pogodile ključne segmente njenog energetskog sektora.

Nagli rast isporuka gasa Kini deo je mnogo šire strategije ruskog energetskog preusmeravanja ka azijskom tržištu. Ovaj zaokret usledio je nakon drastičnog smanjenja isporuka gasa ka Evropskoj uniji gasovodima, koje je započelo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.

Rusija već isporučuje gas Kini gasovodom Snaga Sibira, koji je u rad pušten 2019. godine, dok je pun kapacitet dostigao krajem 2024. godine. Paralelno sa tim, Moskva i Peking rade na realizaciji projekta Snaga Sibira 2, koji bi preko Mongolije dodatno povezao dve zemlje i značajno povećao količine isporučenog gasa.

Prema ranijim izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, ukupne isporuke ruskog gasa Kini, uključujući postojeće i buduće gasovodne pravce, mogle bi u narednim godinama da premaše 100 milijardi kubnih metara godišnje, što bi predstavljalo jednu od najvećih energetskih saradnji u savremenoj istoriji.