LEDENA TAČKA BALKANA JE U GRČKOJ! Ovo mesto zovu grčkim Sibirom, izmerene stravično niske temperature!

Po grčkim merilima, gde i na severu zemlje prave polarne temperature predstavljaju retkost, hladnoće koje gotovo svake zime pogađaju Kato Nevrokopi dovoljne su da mu opravdano donesu nadimak – ''grčki Sibir''.

Iako ovaj izraz na prvi pogled može delovati kao novinarska senzacija, činjenice ga potvrđuju. Još 2021. godine i sam gradonačelnik ove oblasti upotrebio je taj naziv u zvaničnom dopisu upućenom Ministarstvu finansija.

Minus na praznike

Na Božić 2021. godine meštani su se „radovali“ temperaturi od -11 stepeni, dok je Nova 2019. dočekana na čak -21°C. Januar 2017. završen je sa -18, a isti ekstrem zabeležen je i decembra 2005. godine. Iako se često pominje da je ovde izmereno i -28°C, ta tvrdnja nije zvanično potvrđena – apsolutni temperaturni minimum u Grčkoj i dalje ostaje -27,8°C, izmeren u Ptolemedi davne 1963. godine.

Posebnost Kato Nevrokopija nije samo u jačini zime, već i u njenom trajanju. Hladan period ovde može potrajati i do sedam meseci. Sneg koji je pao krajem juna 1996. godine postao je toliko poznat da je kasnije ušao i u pitanja popularnog TV kviza „Želite li da postanete milioner“.

Zašto je ovde ovako hladno?

Meteorolozi objašnjavaju da je reč o specifičnoj mikroklimi. Nevrokopska visoravan, na 559 metara nadmorske visine, okružena je planinama koje deluju kao prirodna barijera i zadržavaju hladan vazduh, sprečavajući prodor toplijih masa. Rezultat su uslovi koji neodoljivo podsećaju na sibirsku stepu.

Za oko 2.150 stanovnika, ovakva klima je deo svakodnevice. Zima obično počinje već u oktobru, a završava se tek u aprilu ili maju. Sneg često dostiže visinu od dva metra, a najveći izazov za meštane nisu niske temperature, već visoki troškovi grejanja.

Ipak, surovi uslovi doneli su i jednu prednost. Nevrokopijski krompir, od 2002. godine zaštićen kao proizvod sa oznakom geografskog porekla, stekao je međunarodnu reputaciju. Dugotrajni sneg sprečava dvostruku setvu i omogućava zemljištu da se prirodno obnovi, dok hladnoća poboljšava sastav skroba i minerala, dajući sortama Spunta, Agria i Lizeta prepoznatljiv ukus po kojem su postale čuvene.

(Euronews)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI