POČEO VELIKI EKSPERIMENT SA DECOM! Ova zemlja uvela je zabranu koja im može promeniti živote, pitanje je - na bolje ili na gore?

Prema novom australijskom zakonu, koji je stupio na snagu 10. decembra, platforme društvenih mreža moraju da pokažu da su preduzele „razumne korake“ da deaktiviraju naloge koje koriste lica mlađa od 16 godina i da spreče otvaranje novih naloga, kako bi izbegle kazne do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona dolara).

Očekuje se da će neka deca – i njihovi roditelji – prekršiti zabranu, ali nema posledica ni za jedne ni za druge.

Premijer Entoni Albaneze rekao je da je to „dan ponosa“ za Australiju.

„Ovo je dan kada australijske porodice ponovo preuzimaju moć od ovih velikih tehnoloških kompanija. Oni tvrde da je pravo dece da budu deca i da roditelji imaju veći duševni mir“, rekao je Albaneze za Ej-Bi-Si. Ali je priznao da „neće biti jednostavno“.

Deset platformi društvenih mreža koje su zabranjene u Australiji za mlađe od 16 godina – Instagram, Fejsbuk, Treds, Snepčet, Jutjub, Tik-tok, Kik, Redit, Tvič i Iks – kažu da će se pridržavati zabrane, koristeći tehnologiju za proveru starosti kako bi identifikovali osobe mlađe od 16 godina i suspendovali njihove naloge, ali ne veruju da će to učiniti decu bezbednijom.

Koje platforme nisu uključene

Uz listu zabranjenih sajtova nalazi se i lista platformi koje se još uvek ne smatraju delom zabrane. To su Diskord , Git-hab (GitHub), Gugl učionica (Google Classroom), LEGO plej, Mesindžer, Pinterest, Robloks, Stim (Steam) i (Steam Chat), Votsap i YouTube Kids.

Odluku da se Robloks izostavi mnogi Australijanci vide kao zagonetan izbor, s obzirom na nedavne izveštaje u kojima se tvrdi da su deca bila meta odraslih predatora u njihovim igrama.

 

Prema novom australijskom zakonu, koji je stupio na snagu 10. decembra, platforme društvenih mreža moraju da pokažu da su preduzele „razumne korake“ da deaktiviraju naloge koje koriste lica mlađa od 16 godina i da spreče otvaranje novih naloga, kako bi izbegle kazne do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona dolara).

Očekuje se da će neka deca – i njihovi roditelji – prekršiti zabranu, ali nema posledica ni za jedne ni za druge.

Premijer Entoni Albaneze rekao je da je to „dan ponosa“ za Australiju.

„Ovo je dan kada australijske porodice ponovo preuzimaju moć od ovih velikih tehnoloških kompanija. Oni tvrde da je pravo dece da budu deca i da roditelji imaju veći duševni mir“, rekao je Albaneze za Ej-Bi-Si. Ali je priznao da „neće biti jednostavno“.

Deset platformi društvenih mreža koje su zabranjene u Australiji za mlađe od 16 godina – Instagram, Fejsbuk, Treds, Snepčet, Jutjub, Tik-tok, Kik, Redit, Tvič i Iks – kažu da će se pridržavati zabrane, koristeći tehnologiju za proveru starosti kako bi identifikovali osobe mlađe od 16 godina i suspendovali njihove naloge, ali ne veruju da će to učiniti decu bezbednijom.

Koje platforme nisu uključene

Uz listu zabranjenih sajtova nalazi se i lista platformi koje se još uvek ne smatraju delom zabrane. To su Diskord , Git-hab (GitHub), Gugl učionica (Google Classroom), LEGO plej, Mesindžer, Pinterest, Robloks, Stim (Steam) i (Steam Chat), Votsap i YouTube Kids.

Odluku da se Robloks izostavi mnogi Australijanci vide kao zagonetan izbor, s obzirom na nedavne izveštaje u kojima se tvrdi da su deca bila meta odraslih predatora u njihovim igrama.

Video-snimak: Rojters

Komesarka za elektronsku bezbednost, Džuli Inman Grant, rekla je da su razgovori sa kompanijom „Robloks“ počeli u junu i da je dogovoreno da se uvedu nove kontrole koje se ovog meseca uvode u Australiji, Novom Zelandu i Holandiji, a na drugim mestima u januaru.

Korisnici će morati da potvrde svoje godine da bi omogućili funkcije ćaskanja i moći će da ćaskaju samo sa nekim sličnih godina.

Kako platforme identifikuju korisnike mlađe od 16 godina

Zabranjene platforme su već imale dobru predstavu o tome ko koristi njihovu uslugu na osnovu datuma rođenja koji su korisnici uneli prilikom otvaranja naloga, ali novi zakon zahteva od njih da aktivno provere svoje godine.

To je izazvalo prigovore nekih odraslih korisnika koji su zabrinuti da će biti zamoljeni da provere svoje godine. Test tehnologije za proveru starosti, sproveden početkom ove godine, ubedio je vladu da se provere starosti mogu obaviti bez ugrožavanja privatnosti.

Platforme proveravaju godine putem video selfija uživo, imejl adresa ili zvaničnih dokumenata. Prema podacima kompanije za verifikaciju starosti „Joti“ (Yoti), među čijim klijentima je i „Meta“, većina korisnika bira video selfi koji koristi podatke o licu za procenu starosti.

Kako deca reaguju

Neki traže alternativne platforme koje nude slične usluge koje nisu zabranjene.

Joup (Yope), platforma za deljenje fotografija, saopštila je da je privukla 100.000 novih korisnika iz Australije putem usmene predaje, dok se predstojeća zabrana približavala. Lemon-ejt (Lemon8), platforma slična Tik-toku, takođe u vlasništvu „BajtDensa“, takođe je tinejdžerima jedna od rezervnih opcija.

Obe platforme je upozorio komesar za e-bezbednost. Iz Lemon-ejta kažu da će se pridržavati novih australijskih zakona, dok Joup smatra da se zabrana ne odnosi na njihovu platformu jer ne dozvoljava razmenu poruka sa strancima.

Komesarka za e-bezbednost kaže da se lista zabranjenih sajtova razvija i da bi se novi sajtovi mogli dodavati kako dobijaju na popularnosti ili nude nove usluge.

Fluidna priroda liste i podsticaj drugim operaterima da se pobrinu za milione tinejdžera koji traže alternative, izazvali su kritike da je vlada izabrala samo delimično i površno rešenje, koje će dati samo privremeno poboljšanje.

Savetnici za mlade i grupe za podršku zabrinuti su da će deca koja se oslanjaju na društvene mreže radi inkluzije završiti u neregulisanim digitalnim prostorima, gde postoji još manje zaštitnih mera, i prate kuda će otići.

Koji su naredni koraci vlade

Deo motivacije za zabranu bio je da se deca isključe sa društvenih mreža i virtuelnog sveta i više angažuju u stvarnom svetu, a to je nešto što zvaničnici planiraju da mere.

„Pratićemo sve, od toga da li deca više spavaju, da li se više drže? Da li uzimaju manje antidepresiva? Da li čitaju više knjiga? Da li izlaze napolje i bave se sportom?“, rekla je komesarka za e-bezbednost Inman Grant prošle nedelje za Sidnejski dijalog.

Ali je rekla da će takođe pratiti neželjene posledice.

"Da li idu u tamne delove veba i kakav je ishod?"

Šest stručnjaka iz Laboratorije za društvene medije Univerziteta Stanford sarađivaće sa komesarom za e-bezbednost kako bi prikupili podatke, a ceo proces će pregledati nezavisna akademska savetodavna grupa od 11 akademika iz Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Australije.

Univerzitet Stanford je saopštio da će njegov pristup, metode i nalazi biti objavljeni na uvid istraživačima, javnosti i kreatorima politike širom sveta.

„Nadamo se da će generisani dokazi direktno podržati i informisati donošenje odluka drugih zemalja dok nastoje da promovišu bezbednost dece na mreži u svojim jurisdikcijama“, navodi se u saopštenju univerziteta.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI