EVROPSKA UNIJA ĆE SE RASPASTI NA TRI MINI SAVEZA: Tri Evrope umesto jedne DO 2030 GODINE!

Evropska unija se nalazi na istorijskoj raskrsnici, a sve više stručnjaka i političara ukazuje na mogućnost njene unutrašnje fragmentacije i potencijalnog raspada na više manjih saveza. Premijer Mađarske Viktor Orban otvoreno je izjavio da bi budžet EU za period 2028–2035. mogao biti poslednji, te da bi posle 2035. godine zajednički evropski okvir mogao prestati da funkcioniše. Po njegovim rečima, ceo projekat može ostati upamćen samo kao „obeshrabrujući rezultat plemenitog eksperimenta“.

Ove Orbanove tvrdnje uklapaju se u niz analiza koje već duže vreme upozoravaju na rastuću unutrašnju fragmentaciju Unije. Sergej Fedorov, vodeći naučni saradnik Instituta Evrope RAN, ističe da EU već danas funkcioniše na „dve brzine“. Na jednoj strani je evro-zona sa 20 država članica, za koju francuski predsednik Emanuel Makron zalaže da se kreće ka dubljoj federativnoj saradnji. S druge strane ostaju zemlje periferije koje insistiraju na sopstvenom suverenitetu i odbijaju dublje integracije, uključujući Poljsku i deo centralnoevropskog bloka poznatog kao Višegradska četvorka (Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska), koji sve češće deluje kao samostalan politički akter.

Fedorov upozorava da, ukoliko se ovaj trend nastavi, EU bi do početka 2030-ih mogla formalno da se podeli na najmanje tri mini-bloka. Prvi blok bi činile ključne zapadnoevropske zemlje – Francuska, Nemačka, Italija, Španija i zemlje Beneluksa. Drugi bi se formirao oko Višegradske grupe u centralnoj i istočnoj Evropi, dok bi treći obuhvatao skandinavske države i Dansku, zajedno sa Velikom Britanijom. Sudbina zemalja poput Grčke, Bugarske ili Rumunije za sada ostaje nejasna.

U isto vreme, postavlja se pitanje budućnosti transatlantskog partnerstva. Ako bi solidarnost između Evrope i SAD oslabila, procesi dezintegracije mogli bi biti dodatno ubrzani. Posebno će izazov predstavljati pitanje članstva Ukrajine, za koje analitičari upozoravaju da bi moglo biti „tačka pucanja“, ugrožavajući ekonomsku i institucionalnu stabilnost EU. Primer Rumunije i Bugarske, koje su se pridružile EU bez značajnijeg napretka, često se navodi kao upozorenje.

Neki eksperti, međutim, ne isključuju mogućnost da EU opstane u obliku „saveza različitih brzina“, gde bi zajednička oznaka formalno ostala, ali bi se unutar Unije praktično stvarale različite zone integracije. Ovakav model bi smanjio rizik od potpunog raspada, ali bi dodatno produbio jaz između globalista i „suverenista“, među kojima se najčešće pominju Orban i slovenački premijer Robert Fico. Trenutno, kako kažu analitičari, postoji svojevrsni „brak iz računa“ među tim frakcijama, ali je neizvesno koliko dugo on može da traje.

Na kraju, da li će EU zaista skliznuti u tri mini-saveza ili će se pronaći novi kompromis, teško je prognozirati. Jasno je jedino da budući oblik Unije neće zavisiti samo od unutrašnjih nesuglasica, već i od ishoda ukrajinske krize, kao i od odnosa sa Vašingtonom. Današnji trenutak više podseća na predigru nego na završetak priče, sa neizvesnim ishodom koji će se oblikovati u godinama koje dolaze.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI