Šta se krije iza Orbanove tužbe kojom brani zamrznutu rusku imovinu?

Reč je o rezervama Centralne banke Rusije – vrednim više od 200 milijardi dolara – koje su zamrznute u evropskim depozitarima i donose prihod od 3–5 milijardi dolara godišnje. Godine 2024. lideri EU odlučili su da 99,7% ovog prihoda usmere u Evropski mirovni fond (EPF) za podršku Ukrajini.

Budimpešta, koju mnogi smatraju najviše proruskom vladom unutar EU, od početka ruske invazije u punom obimu opstruisala je napore Brisela da podrži Ukrajinu. Blokirala je više paketa pomoći, protivila se sankcijama protiv Moskve i usporavala pregovore o pridruživanju Ukrajine EU.

Pročitajte više o zahtevima Orbanove vlade i opasnostima ove tužbe u članku Sofije Kosarevič iz Dnjistrijanskog centra: Orbaan se bori za veto: hoće li uspeti da blokira finansijski mehanizam za Ukrajinu.

Šta Mađarska traži?

Najpre, Budimpešta osporava odluku Upravnog odbora Evropskog mirovnog fonda (EPF) od 26. februara 2025. Tom odlukom gotovo čitava druga tranša prihoda od upravljanja zamrznutom imovinom Centralne banke Ruske Federacije bila je usmerena za podršku Ukrajini, posebno za vojnu pomoć.

U odluci je postojao proceduralni detalj: smatralo se da Mađarska ne ispunjava uslov da bude „država članica koja doprinosi”. Kao posledica toga, Orbanovi predstavnici nisu mogli ni da učestvuju u glasanju niti da iskoriste pravo veta. Obrazloženje je bilo da, pošto Mađarska nije finansijski doprinela toj tranši, ne može učestvovati u donošenju odluka o njenom korišćenju.

Mađarska, međutim, tvrdi da članstvo u Savetu EU i učešće u mehanizmima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) automatski daje pravo glasa, bez obzira na to da li je izvršen finansijski doprinos određenoj tranši.

Budimpešta stoga smatra da joj je pravo glasa oduzeto bez dovoljnog pravnog osnova. Po njenom mišljenju, to krši osnovne institucionalne garancije i potkopava ravnotežu odlučivanja u bezbednosnoj politici EU.

Formalno, tužba Mađarske osporava samo odluku Odbora EPF od 26. februara. U stvarnosti, međutim, ona ima potencijal da ugrozi čitav okvir za korišćenje prihoda od zamrznute ruske imovine za podršku Ukrajini, koji je ustanovljen regulativom iz 2024.

Šire posledice

Ako tužba bude usvojena, odmah će se otvoriti niz problematičnih pitanja. Mađarska tužba nije samo pravni spor. Ona zadire u same principe „suvereniteta” država članica u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP).

Ako Sud pravde Evropske unije odbaci zahtev, Evropski mirovni fond dobiće dodatni legitimitet, a praksa usmeravanja prihoda od zamrznute ruske imovine biće čvrsto utvrđena.

Ako, pak, tužba bude usvojena, posledice će biti dalekosežne: ne samo da bi bio postavljen presedan, već bi i sami postupci finansiranja podrške Ukrajini morali da budu ponovo razmotreni i restrukturirani.

Ovo će biti ključni test evropskog jedinstva, balansiranja između imperativa da se pruži strateška pomoć koristeći resurse agresora i potrebe da se očuvaju poverenje, zakonitost i demokratski principi među državama članicama.

Istovremeno, slučaj rizikuje da podrije šire napore Ukrajine i njenih saveznika da unaprede zaplenu i korišćenje ruske imovine na globalnom nivou.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI