AKO SUTRA PADNE VLADA FRANCUSKE, EVO ŠTA SLEDI Makron ima dve opcije

Tražeći poverenje poslanika u vezi sa finansijskom situacijom zemlje, francuski premijer ne ugrožava samo sudbinu svoje vlade, već i ravnotežu petogodišnjeg mandata već uzdrmanog raspuštanjem skupštine u junu 2024. i izglasavanjem nepoverenja Mišelu Barnijeu šest meseci kasnije. 

Kako piše pariski nedeljnik, mehanizam je jednostavan - član 49.1 Ustava predviđa da, ako premijer izgubi podršku poslanika, mora da podnese ostavku predsedniku Republike. 

Za pad vlade dovoljno da više od polovine poslanika glasa protiv.

Fransoa Bajru uputio je brojne signale da je spreman na dijalog. 

U sredu, 3. septembra, na BFM TV je rekao da "pruža ruku svim političkim snagama" i da je sasvim spreman da razgovara o planu o ukidanju dva neradna dana, spornoj meri njegovog plana štednje. 

To je ustupak Socijalističkoj partiji (PS), koja se otvoreno protivi njegovom programu. 

U slučaju neočekivanog preokreta, Fransoa Bajru bi mogao da izađe kao pobednik na glasanju o poverenju vladi, navodi list. 

EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG / POOL

To bi mu politički ojačalo poziciju i omogućilo sprovođenje plana štednje od 43,8 milijardi evra sa ciljem smanjenja javnog deficita u skladu sa evropskim standardima. 

Međutim, politički, ova mogućnost deluje kao težak poduhvat - relativna većina koja podržava predsednika Francsuke Emanuela Makrona nije dovoljna, a opozicija je naizgled ujedinjena protiv Vlade, ocenjuje Poan. 

Korišćenje člana 49.3 za konačno usvajanje budžeta bilo bi jednako rizično, sa visokim rizikom od izglasavanja nepoverenja.

U slučaju odbijanja poverenja, premijer nema drugu opciju nego da podnese ostavku šefu države i pad Vlade bi tada bio automatski.

Od tog trenutka, Makron bi imao dve opcije - da imenuje novog premijera, ličnost iz svog političkog kruga ili kandidata koji bi mogao da dobije konsenzus ili da kabinet obavlja tekuće poslove dok se ne pronađe trajno rešenje. 

Ovaj prelazni scenario produžava neizvesnost i smanjuje izvršnu moć, istiće Poan. 

Do sada se ovaj slučaj desio samo dva puta pod Petom Republikom - 1962. godine pod Žoržom Pompiduom i decembra 2024. sa smenom Vlade Mišela Barnijea.

Predsednik bi mogao da odluči i da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše prevremene parlamentarne izbore, što mnoge opozicione stranke podržavaju, smatrajući da je to jedini legitimni način za izlazak iz političke blokade. 
Makron, međutim, želi da izbegne tu opciju po svaku cenu jer bi ishod mogao dodatno da ojača opoziciju, dodaje pariski nedeljnik.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI