ZAMALO DA ZARATE SA AMERIKOM Kako je Francuska poslala bojni brod u Njujork i pokazala "srednji prst" dolaru

Ova dramatična mera označila je vrhunac francuske skeptičnosti prema monetarnoj politici SAD i rastućem nepoverenju u stabilnost dolara. Akcija je bila jasan signal dva predsednika, Pompidua i njegovog prethodnika Šarla de Gola, da će zlato biti preferirani oslonac stabilnosti, umesto američke valute.

Iako se u brojnim izveštajima pominje "ratni brod", precizan identitet plovila ostaje nejasan. Analitičari navode da bi to mogao biti razarač klase T47, T53 ili Suffren, dok je u nekim izvorima kao potencijalna opcija spomenut i brod "Océan“, nekadašnji kruzer pretvoren u brod za obuku pod imenom "Suffren".

Iako je Pompidu najavio brz transport zlata, nema čvrstih dokaza da je zlato zaista transportovano vojnom flotom. Ipak, brojni izvori potvrđuju da je francuska vlada između 1963. i 1966. godine vodila tajnu operaciju "Vide‑Gousset", tokom koje je oko 3.313 tona zlata prebačeno nazad iz trezora Federalne rezerve i Banke Engleske.

Prema navodima, zlato je pretežno transportovano civilnim metodama: 44 morske komunikacije i 129 letova, koristeći brodove "Compagnie Générale Transatlantique" i avione "Air France", često noseći desetine tona po transportu, kako bi se izbegao diplomatski incident.

Ekonomija u haosu

Francuska je bila među vodećim zemljama koje su odbacile monetarnu dominaciju dolara sredinom 1960‑ih. De Gol je kritikovao sistem Breton Vuds kao nepravedan i favorizujući prema SAD. Nakon što je vrednost dolara postajala sve više neodrživa, sam američki deficit plaćanja rastao je, a rezerve zlata opadale - francuska vlada ubrzano je pretvarala dolare u zlato.

Tokom 1967. Francuska napušta londonski "Gold Pool", dok do 1968. SAD prodaje znatne količine zlata kako bi stabilizovale cenu na tržištu. U martu 1968. tržište zlata bilo je pod takvim pritiskom da je američka vojska prebacila zlato iz Fort Noksa u London, a stanica Banke Engleske nije izdržala težinu zlatnih poluga.

Na kraju, predsednički govor Niksona 15. avgusta 1971. označio je formalni kraj konvertibilnosti dolara u zlato za strane centralne banke — američki "Nikson šok", koji efektivno je srušio Breton Vuds sistem i uveo promenljivi kurs valuta koji znamo danas.

Simbolika i posledice

Pompiduovo delovanje posmatrano je kao simbol suverenosti i oprezne ekonomske strategije. Čak i ako brod koji je poslat u Njujork nije identifikovan, sam čin ukazuje na spremnost Francuske da odbrani svoje rezerve nezavisnim manevrom.

Za Francusku, ova operacija nije bila samo transport zlata, bila je politički gest i poruka međunarodnoj finansijskoj zajednici. U godinama koje su usledile, zlato je dramatično poraslo u vrednosti (sa 35 dolara po unci u 1968. na gotovo 800 dolara do 1980), dok je dolar izgubio gotovo 96 odsto svoje vrednosti u tom periodu.

Francuska operacija - slanje ratnog broda u Njujork radi vraćanja rezervi zlata u Pariz - ostaje intrigantna i kontroverzna epizoda hladnokrvne vojne monetarne istorije.

Bez obzira na to da li je vojni brod zaista prevozio zlato, akcija je postala simbol strateške predostrožnosti i političkog odvajanja od američke monetarne dominacije.

Desetkovan sistem Breton Vuds, rastuća inflacija i propast fiksnih kursnih režima učinili su da ova epizoda bude jedan od ključnih događaja u prelasku na moderni monetarni poredak, bez zlata.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI