Narodni poslanik SNS i advokat Vladimir Đukanović u intervju za Alo! poručuje da u trenutku kada je, kako kaže, Srbija izložena ozbiljnim pritiscima spolja i iznutra, svako ko voli zemlju mora da se uključi i ustane u njenu odbranu u skladu sa svojim mogućnostima.

Vratili ste se nedavno iz političke penzije, jer ste, kako ste naveli na društvenim mrežama, procenili da je država ozbiljno ugrožena. Da li je situacija zaista toliko dramatična?

- Nisam se vratio, to vam je pogrešna informacija. Što se mene tiče, ja sam politički penzioner i nemam nameru da se vraćam u aktivnu politiku. Ne odlučujem o stranačkoj politici, kao ni o državnoj, nemam nikakav uticaj na bilo kakve odluke kako u stranci tako ni u državi i nemam nameru da ih imam. Retko, gotovo uopšte ne gostujem na televizijama, odem ponekad u neki podkast, možda lokalnu televiziju ili emisiju gde baš istinski cenim voditelja, ali trudim se da me na televizijama uopšte nema. Vreme je za mlađe i poletnije, jer imaju više ideja. Što se mene tiče, ja sam advokat, i to je to, a svakako da podržavam Srpsku naprednu stranku kojoj pripadam i politiku predsednika Vučića za koju smatram da je uzdigla Srbiju iz pepela i da je jedina ispravna i moguća za ostvarenje naših interesa trenutno. No, to sve ističem kao politički penzioner, jer politiku isključivo pratim iz političke penzije bez ikakve želje i ambicije da se aktivno u nju vratim. Ponekad nešto napišem na Fejsbuku ili Iksu, i to isključivo kao moj lični stav, a ne kao stav stranke. Otišao sam jedno vreme skroz sa društvenih mreža, međutim ne mogu baš sebi da dozvolim, kada je država ovako ozbiljno napadnuta da budem totalno po strani, pa shodno iskustvu koje sam stekao u svetu politike osećam potrebu da nekada iskažem neki stav povodom određenih zbivanja. Zapravo, svako ko voli Srbiju dužan je da se aktivira u skladu sa sopstvenim mogućnostima. 
 
Na parolu „Studenti pobeđuju“ odgovarate parolom koju ste sami osmislili, a koja je u međuvremenu postala prilično rasprostranjena - „Srbija pobeđuje“. Da li će zaista pobediti?

- Sve zavisi od toga koliko smo zreli kao narod. Parola „Studenti pobeđuju“ gađa isključivo emociju, ali tu nema sadržine. Šta ona zapravo znači? Da li znate neku zemlju na svetu gde vladaju studenti i da li je to uopšte normalno? Studenti najpre moraju da završe fakultet, da steknu neku iskustvo, pa tek onda da vidimo kada postanu zreli ljudi da li su sposobni nešto da vode. Tragedija u svemu je što su ovo zapravo lažni studenti i, kao što imamo prilike da vidimo, među njima na listi gotovo uopšte neće biti studenata, a još je bitnija činjenica da po svim pokazateljima većina studenata ne podržava ono što rade njihove kolege blokaderi koji im uništavaju živote blokirajući im priliku da normalno studiraju. Tako da ta grupacija agresivnih anarhista i levičara s naših fakulteta, podržana od jednog dela politički više nego ambicioznih profesora, ne predstavlja nikakve studente, već određenu vansistemsku političku grupaciju koja nema uporište u narodu. Svakako da je čitav njihov koncept osmišljen i sponzorisan spolja i otuda kao odgovor ide parola „Srbija pobeđuje“, jer ipak ne možemo da dozvolimo da neko sa strane upravlja našim životima.  

Kako odgovarate na tvrdnje da se Vučić plaši izbora i da ih zato ne raspisuje?

- Toliko se uplašio, da je u momentima kada su njihovi protesti bili u zenitu ponudio referendum o svom ostanku na mestu šefa države, kao i izbore. No, tada su rekli da nije nadležan i da je svako ko na to pristane izdajnik. Vreme se promenilo, nasilna smena vlasti nije uspela, a grdne pare su uložene u projekat obojene revolucije, pa sada nekako moraju da opravdaju ta sredstva. Prilika se jednom dobije, a ako je ne iskoristiš, posle možeš samo da žališ. Oni su je imali, nisu je iskoristili i sada će biti onako kako „nenadležna institucija“ proceni. Setite se samo onog divnog stiha Zabranjenog pušenja - „Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku.“ 

Da li znate kada će biti održani izbori i koliko je realno da se održe već na leto?

- Nemam pojma, niti se pitam išta o tome. Kada se proceni da je to u interesu države, tada će biti. Zanimljivo mi je da neki opozicioni prvaci i blokaderi kukaju ako izbori budu na leto, jer bože moj propašće im odmori. Znači da se pod Vučićem ipak lepo živi čim vi možete po više puta na odmor, da na proteste dolazite prugama i putevima koje je on sagradio, kada imate para za dokoličarenje i aktivizam a da ništa ne radite… Niste vi, drugarice i drugovi, nimalo gladni, već ste besni. No, to neka ocene birači. 

Rektor Vladan Đokić se nameće kao kandidat za predsednika ili premijera takozvane studentske liste, još nije sasvim jasno. Da li SNS ima predsedničkog kandidata koji može da mu parira?

- Da je živ Žika Obretković, njega bih stavio da mu parira, jer Žika je bio legenda Beograda i dobar čovek, a ovaj je nešto najpokvarenije što je ikada hodalo po našem gradu. Režimski čovek koga je ovaj režim ustoličio, no kada je druga ovca ponudila više mleka, umiljato ali pokvareno jagnje otišlo je kod briselske ovce da sisa. Skandalozno je da taj čovek nije uhapšen, jer on je Rektorat i kompletan Univerzitet pretvorio u svoje stranačko sedište, uništio je kredibilitet Univerziteta u Beogradu, a sve zbog njegovih nezajažljivih ambicija da se dokopa političke pozicije. Nadam se da će jednog dana završiti iza rešetaka, gde mu je mesto. 

U Skupštini je poslednjih dana bilo veoma dinamično. Zašto niste želeli da se uključite u raspravu?

- Ja sam jedan od najgorih poslanika u istoriji parlamentarizma. Totalno neaktivan, neodgovoran i neredovan. Advokatura uzima dosta vremena i u njoj sam se pronašao. Najbolje bi bilo da ubuduće više ne budem narodni poslanik, niti bilo šta što se tiče državne političke funkcije. Vreme je za pametnije, poletnije i one koji žele da se bore. Sve što sam u politici imao da kažem, čini mi se da sam rekao. Pošto ne volim da smetam, a osećam da sam višak, onda je politička penzija najbolja pozicija. 
 
Zastupate Nikolu Selakovića u slučaju Generalštaba - kako očekujete da će se taj slučaj završiti?

- Da je pameti kod onih koji su ga pokretali, on nikada ne bi ni započinjao, ali očito je da im pameti nedostaje. Najočitiji primer kako se obojena revolucija sprovodi preko određenih državnih institucija je baš taj postupak, koji je oličenje sramote rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Kako će se završiti, ne bih mogao da vam kažem, ne zato što protiv Nikole Selakovića zaista nešto postoji, već zato što je taj predmet duboko politizovan i u njemu svega ima osim prava. No, borićemo se i nećemo se tako lako dati da pobede oni koji koriste vanpravne metode radi pritiska na sudsko veće. Uništili su jedan fantastičan projekat renoviranja Generalštaba i dobijanja novog izgleda centra grada srpske prestonice, a još bi dodatno da krivicu svale na jednog od najobrazovanijih i najčestitijih ljudi koje sam u životu upoznao. Verujem u Boga i verujem da On sve vidi, a ovima koji su pokrenuli jedan sraman inkvizitorski postupak protiv gospodina Selakovića neka služi na čast šta pokušava