Nehumano je što sud u Hagu ne dozvoljava Ratku Mladiću da se leči u svojoj zemlji i ovde provede svoje poslednje dane, rekao je Mladićev nekadašnji cimer iz Haga, Veselin Šljivančanin, pukovnik u penziji, za Alo!.

- Da li će ga pustiti da se leči u Srbiji… zaista ne znam, sumnjam. Da su hteli da ga leče, već su to i tamo mogli da urade. Žao mi je što Ratku ne dozvoljavaju da dostojanstveno završi svoj život, i što njegova porodica prolazi kroz pravu agoniju. Nehumano je da mu ne dozvoljavaju da se leči u svojoj zemlji i ovde barem provede svoje poslednje dane - rekao je Šljivančanin.

On dodaje da je u kontaktu sa Ratkovim sinom Darkom Mladićem i da mu je žao što njegova porodica mora da prolazi kroz pakao.
- Mladićevog sina Darka naravno poznajem, u kontaktu smo, povremeno razmenimo poruke. Darko je dobar čovek koji prolazi kroz pakao, živi teško i njegova porodica je, kao i moja, obeležena - kaže pukovnik JNA u penziji.
Šljivančanin dodaje da službenike suda u Hagu vi kao čovek ne zanimate, kao i da im je jedino važno da dokažu vašu krivicu.

- Kada su počeli da rasturaju Jugoslaviju, umesto pomirenja, hteli su po svaki cenu da zavade Srbe protiv Srba, da lažemo, da se svađamo… Bilo je tu i raznih zaštićenih svedoka koji su činili sve da bi im bila smanjena kazna. Toga je mnogo bilo u Hagu i mnogi su na kraju lose prošli. Kada su svojevremeno doveli Ratka Mladića, on je bio ozbiljno bolestan, teško je govorio i gubio se. I vi sudite čoveku koji je u takvom stanju. Pa zar nije normalno da prvo izlečite čoveka, pa mu tek posle toga sudite - konstatovao je Šljivančanin, koji je jedno vreme bio u Hagu u istoj ćeliji sa Mladićem. 

Ponovo je aktuelno pitanje medicinske nege u Hagu, i Šljivančanin kaže da su u pritvorskoj jedinici u Hagu dežurale dve medicinske sestre i jedan lekar. 

- Da ne grešim dušu, bili su korektni. Ali, ja sam izbegavao da pijem lekove koje mi daju. Ako se sam ne boriš, sigurno neko drugi to neće uraditi umesto tebe. Samo jednu noć sam proveo u bolnici u Hagu i boga sam molio da se što pre vratim u ćeliju, čak sam potpisao i saglasnost da to radim na svoju odgovornost - objasnio je Šljivančanin.

On je prokomentarisao izjavu Nataše Kandić, navodne aktivistkinje za ljudska prava, koja je zaprepastila sve izjavom da „Ratko Mladić ne sme ni da se leči ni da se sahrani u Srbiji“.

- Kada znam koliko je zla ta žena nanela mojoj porodici i meni, ne želim bilo šta da kažem o njoj. Mogu samo da zamislim kako je porodici Ratka Mladića. Sve su to jadovi koji traže beneficije, i ne zaslužuju da se govori o njima - navodi Šljivančanin. 

Generalova poslednja želja

Ratko Mladić je najveću tragediju u privatnom životu doživeo kada mu je 1994. godine preminula ćerka Ana. Kako je otkrio Darko Mladić, poslednja Mladićeva želja je da bude sahranjen pored ćerke.
- Znam za tu tragediju, ali Ratko nije želeo da priča o tome – zaključio je Veselin Šljivančanin.

Čast vojnika i moć silnika

- Ne verujem da je Ratko Mladić tokom rata u Jugoslaviji radio bilo šta nečasno, što nije u skladu sa našim školovanjem i vojničkim kodeksom. Sa druge strane, bilo je i oficira koji su se školovali sa nama i koji su prešli na hrvatsku, slovenačku ili muslimansku stranu, i koji su se hvalili time što su gađali kolone sa majkama i decom. Ali, to za zapadne sile nije bio ratni zločin. To je moć silnika. Uostalom, najbolji pokazatelj je Kosovo. Uradili smo sve što su tražili od nas, a tamo i dalje ubijaju srpsku decu - poručio je Šljivančanin.