Dok deo opozicione javnosti u Srbiji i dalje traži „znakove promena“ po regionu, u samoj zemlji su se ti znakovi već pojavili - i to vrlo konkretno, u biračkim kutijama.

Naime, u 10 lokalnih samouprava 29. marta održani su redovni lokalni izbori, a rezultati su, blago rečeno, bili ubedljivi. Toliko ubedljivi da su, po mnogima, završeni rezultatom 10:0 - ali ni to, očigledno, nije bilo dovoljno da promeni narativ.

Jer, kako tvrde pojedini opozicioni krugovi, „Vučić je sledeći“.

Ne zato što su izbori u Srbiji pokazali pad podrške. Ne zato što postoji politički momentum koji ide u tom pravcu. Već zato što se - pazite sad - nešto dešava u Budimpešti.

U toj političkoj logici, glasovi građana iz Bajine Bašte, ali i ostalih opština, imaju manju težinu od političkih procesa u drugoj državi. Drugim rečima, birači u Srbiji glasaju - ali se zaključci donose u Mađarskoj.

Rezultati sa terena? Ne uklapaju se.
Realnost? Nepoželjna.
Narativ? Već napisan.

Tako danas imamo paradoks: dok Aleksandar Vučić beleži pobede na lokalnim izborima širom zemlje, deo opozicije već slavi njegov „pad“ - ali ne na osnovu glasova građana, već na osnovu političkih dešavanja u regionu.

Jer, ako se nešto promeni kod Viktora Orbana, to je, valjda, dokaz da će se isto desiti i u Beogradu.

Bez obzira na to što birači u Srbiji uporno šalju drugačiju poruku.

Možda je upravo tu ključ problema - ne u političkoj snazi ili slabosti, već u tome što se stvarnost jednostavno ne uklapa u očekivanja.

Zato je lakše gledati u Budimpeštu nego u rezultate sopstvenih izbora.

Jer tamo postoji nada.

A ovde - brojke.

Izvor: Pogled.me/Miroslav Zavidović