Printscreen
Foto: Printscreen/Printscreen

Prepodobni Joanikije rodio se u selu Marikati u oblasti Vitinijskoj, od oca Miritrikija i majke Anastasije. Kao dečko beše čobanin ovaca. Vodeći ovce na ispašu on se često povlačio u samoću i po vazdan ostajao na molitvi ogradivši stado svoje krsnim znamenjem, da se ne bi udaljavalo i razilazilo.

Potom odlazi u vojsku, gde pokaza čudo od hrabrosti, naročito u ratovima protiv Bugara. Posle vojničke službe Joanikije se povukao na Olimp Azijski, gde se zamonašio i sav predao podvigu, od koga ne odstupaše do duboke starosti i svoje smrti.

Podvizavao se preko 50 godina, i to na raznim mestima. Imao od Boga vrlo obilat dar čudotvorstva: lečio sve bolesti i muke, izgonio demone, ukroćavao zveri, naročito imao vlast nad zmijama, prelazio je preko vode kao po suvom, bivao nevidljiv za ljude kada je to poželeo, proricao buduće događaje. Odlikovao se prevelikim smirenjem i krotošću.

Po spoljašnjem izgledu beše kao div, krupan i silan. Uzimao je živa učešća u sudbini crkve Božje. U vreme ikonoborstva najpre se i on bio prelastio, no posle trgao i postao vatren pobornik poštovanja ikona. Imao je veliko prijateljstvo sa Metodijem patrijarhom Carigradskim. Poživeo je 94 godine. Pre i posle smrti veliki čudotvorac.

Ovo je molitva posvećena Prepodobnom Joanikiju Velikom:

"Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše, umnožio si velikim trudom svoje talante. Bio si svećnjak svetu, sijajući svojim čudesima, Joanikije oče naš: Moli Hrista Boga, da spase duše naše".

Sveštenomučenik Nikandr episkop Mirski i Ermej prezviter

Obojica rukopoloženi od apostola Tita. Odlikovahu se velikom revnošću u veri i velikim trudoljubljem u pridobivanju neznabožaca za Hrista Gospoda. Zbog toga behu optuženi nekome sudiji Livaniju, koji ih stavi na ljuta istjazanja. Behu bijeni kamenjem i vučeni po kamenju; tamnovahu i gladovahu, i druge mnoge muke pretrpeše, koje smrtan čovek nijedan ne bi mogao pretrpeti bez naročite Božje pomoći. A njima se Gospod javljaše na razne načine, i posla im angela Svoga, kada behu bačeni u peć ognjenu, te im angel rashladi oganj. Najzad behu od bezdušnih mučitelja živi u grobove sahranjeni i zemljom zatrpani. No uzalud ljudi ubijaju, kad Gospod oživljuje: i uzalud beščeste, koga Gospod proslavlja.

Milost je plod vere. Tamo gde ima prave vere, ima i prave milosti; Sv. Joanikije prohođaše jednom pored nekog ženskog manastira, u kome među mnogim monahinjama behu i neka mati i kći. Navališe zli dusi s telesnim iskušenjem na mladu kćer, i rasplamteše bludnu pohot u njoj u tolikoj meri da ona htede otići iz manastira, da se udaje. Uzalud je majka savetovaše da ostane. Ne hte ćerka ni da čuje. Kada majka vide sv. Joanikija, ona ga umoli, da i on savetuje ćerku njenu, da ne ide iz manastira i ne izlaže dušu svoju pogibelji. Joanikije prizva devicu i reče joj: „kćeri, položi ruku tvoju na moje rame!” Devica tako učini. Tada se svetitelj milosrdni pomoli Bogu u srcu, da Bog izbavi devicu od iskušenja, i da njena telesna strast pređe na njega. Tako se i dogodi. Devica se smiri potpuno, i ostade u manastiru, a svetitelj Božji ode svojim putem. No idući raspali se u njemu strasna pohot i sva mu krv zakipi kao u ognju. On poželi pre umreti nego li dati strasti na volju. Pa ugledav nekakvu veliku zmijurinu, pritrča joj, da bi bio ujeden od nje i umrtvljen. No zmija ga ne hte ujesti. On je poče dražiti, da bi ga ujela, no čim se dohvati do nje, zmija crče. U tom času i plamen pohote iščeze iz Joanikija.

BONUS VIDEO

 

@alo_portal JERUSALIM - sveti grad! Jedan je od najstarijih gradova na svetu! Danas je Jerusalim grad tuge. Ali ostaje grad nade i sveti grad… #alo #alonovine #alodnevnenovine #fypシ #fyp #foryou #viral #jerusalim #jerusalem #izrael ♬ original sound - Alo_portal

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading