JUNACI - NE BRINITE ZA VAŠE ŽIVOTE, ONI VIŠE NE POSTOJE! Govor sprskog majora ispred kafane na Dorćolu obeležio istoriju

Dragutin Gavrilović, major srpske vojske, rođen je na današnji 1882. godine. Bio je učesnik svih ratova u Srbiji u razdoblju 1912-1918. godine, da bi u srpsku istoriju ušao kao major Gavrilović koji je briljantnom zapovešću i legendarnim govorom (7. oktobar 1915.) pozvao srpsku vojsku na herojsku odbranu Beograda.

Iako je Srbija celu 1914. godinu uspela da odoleva napadima Austrougarske, država je u jesen 1915. bila i materijalno i fizički istrošena. Saveznici su obećali pomoć, ali je ona bila neznatna, a neprijatelji su krenuli u novu ofanzivu nadirući preko Dunava i napredujući ka Beogradu.

Srpska prestonica se očajnički branila. Austrougarske jedinice su se utvrdile na samoj obali i neprestano bombardovale grad što je srpske položaje pretvorilo u hrpu ruševina, ali su hrabri branioci i dalje pružali otpor.

Govor koji je ušao u istoriju

Oko 14.30 časova 7. oktobra major Dragutin Gavrilović je prikupio borce koji su već danima branili Beograd i, ispred kafane "Jasenica" na Dorćolu, održao govor koji će ući u anale svetske istorije:

"Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci!

Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.

Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!"

I tako je počeo veličanstveni kontranapad vojske koju su svi već smatrali otpisanom! Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta postao je poprište bitke do poslednjeg čoveka.

Major Gavrilović je teško ranjen, a većina njegovih boraca je poginula. Austrougari su privremeno odbijeni, ali kraj se nije mogao izbeći. U toku noći 8. oktobra, Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanje preko Dunava, a major Gavrilović je podlegao povredama. Odbrana Beograda više nije mogla da izdrži njihov nalet.

Očajnička borba završena je 9. oktobra kada je austrougarska i nemačka zastava zavijorila na zgradi Starog dvora. Počela je okupacija Beograda u Prvom svetskom ratu.

Da li je govor izmišljen?

Postoji struja istoričara koja tvrdi da je govor majora Gavrilovića izmišljen u cilju jačanja nacionalnog duha srpskog naroda u decenijama nakon Prvog svetskog rata.

Činjenično se zna da vrhovna komanda Srbije nikada "nije izbrisala" tj. svesno žrtvovala nijedan puk svoje vojske, ali se ovo može smatrati umetničkom slobodom govornika, hiperbolom, nečim što podiže i budi moral vojnika.

Oni koji osporavaju autentičnost govora navode da je on zapravo prvi put pomenut tek 1930. godine, i to u knjizi “Na Dunavskom keju”, memoarima Đorđa Roša, jednog od vojnika koji su učestvovali u odbrani Beograda 1915. godine. Govor je odatle 1934. preuzeo Branislav Nušić i objavio ga u svom udžbeniku besedništva, a zatim ga je 1966. štampao Miloš Đurić u antologiji "Besede". Godine 1979. Antonije Đurić objavio ga je u svojoj knjizi "Solunci govore" i to mu je donelo najveću slavu.

Govor se od tada smatra istorijskom činjenicom iako, tvrde kritičari, to najverovatnije nije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI