Iako je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja usvojen još 2004. godine, sa ciljem da se domaća privreda učini konkurentnijom na međunarodnom tržištu i da se prirodni resursi – vazduh, voda i zemljište – efikasnije zaštite, njegova puna primena ni posle dvadeset godina nije ostvarena. Zbog toga ni ključni ciljevi ovog propisa, koji su podrazumevali da najveći industrijski zagađivači posluju u skladu sa visokim evropskim ekološkim standardima kroz sistem integrisanih dozvola, nisu u potpunosti ispunjeni. U februaru prošle godine izrađen je nacrt novog zakona, a javna rasprava završena je u decembru. Koje će sugestije iznete tokom rasprave biti prihvaćene, za sada nije poznato, ali je poznato da je u trenutku objavljivanja Polaznih osnova (februar 2025.) čak 163 operatera, od ukupno 220 koji su imali zakonsku obavezu da pribave integrisanu dozvolu, i dalje posluje bez nje – bez vidljivih prepreka u radu.

163 od 220 postrojenja bez dozvole i bez sankcija

Na to ukazuje analiza Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), predstavljena javnosti, u kojoj se navodi da među operaterima bez dozvole ima i velikih, profitabilnih kompanija koje se, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, ubrajaju u značajne zagađivače. Upravo iz tog razloga u proces izrade nove regulative uključena je i Evropska unija, kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, sa ciljem ubrzanja dekarbonizacije i smanjenja industrijskih emisija. Na sajtu „EU za tebe“ navodi se da je u pripremi novog zakonodavnog okvira učestvovala radna grupa sa 79 članova.

  • Oni treba da zakonski okvir u potpunosti usklade sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti i EU direktivom o industrijskim emisijama. Novi zakon će obuhvatiti jasnije i preciznije propise o integrisanim dozvolama, kao i o nadzoru nad emisijama zagađujućih materija, upravljanju otpadom i odgovornom korišćenju prirodnih resursa - navodi se na sajtu “EU za tebe”.

Za tri godine izdato samo osam dozvola

Stručna javnost ocenjuje da je uključivanje EU kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ pozitivan korak, imajući u vidu da izmene propisa iz 2009, 2010, 2016, 2018. i 2021. godine nisu donele očekivane rezultate. Zbog toga se očekuje da će rešenja predviđena Nacrtom zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine biti efikasnija od postojećih, posebno imajući u vidu da je još 2017. najavljivano donošenje novog dokumenta, koje nije realizovano, dok je primena postojećih obaveza već dva puta odlagana.

  • Osnovni problem u primeni Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine odnosi se na postupak izdavanju integrisanih dozvola za postojeća postrojenja, čiji je rok za pribavljanje, koji je pomeran već dva puta, istekao 31. decembra 2024. godine. Od poslednjeg odlaganja roka za izdavanje dozvole, tačnije od novembra 2021. godine, pa do kraja 2024. godine, u periodu u kojem je bilo potrebno izdati 181 dozvolu, izdato je samo osam. Od 2004. godine, ukupno je izdato između 60 i 70 integrisanih dozvola, dok se prema listi nadležnih organa iz 2022. godine, obaveza pribavljanja dozvola odnosi na 220 postrojenja. U analizi su identifikovani višestruki sistemski problemi koji su doveli do neuspešne primene zakona. Neki od njih su vezani i za nedovoljni administrativni kapaciteti za izdavanje dozvola, pasivnost inspekcijskih organa i postojeći sistem sankcionisanja - stoji u analizi RERIJA .

Stručnjaci upozoravaju na sistemske slabosti

Pravna savetnica u RERI-ju Hristina Vojvodić ocenila je prilikom predstavljanja analize da su nadzor i inspekcija najslabija karika u sistemu zaštite životne sredine.

  • Inspektori imaju izuzetno malo ovlašćenja a sa Nacrtom novog zakona predviđa se da nadzor može da se obavlja samo na novim postrojenjima, ali ne i da li postojeća imaju potrebne dozvole i da li posluju u skladu s njima. U prvoj polovini 2025. godine inspekcija Ministarstva za životnu sredinu sprovela je samo 29 inspekcijskih nadzora, i to u postrojenjima koja imaju dozvolu-objasnila je Vojvodić.

Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je obrazovalo radnu grupu za pripremu Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, očekuje da će novi propis doneti vidljive pomake u oblasti zaštite prirode i usklađivanja sa evropskim standardima.

  • Očekivani efekti donošenja zakona su visok nivo usklađenosti sa IED Direktivom,ali i izdavanja dozvola u pojednostavljenom postupku primenom opštih obavezujućih pravila. Ciljevi i posledični efekti Zakona dele se u dve osnovne kategorije, usklađivanje sa međunarodnim i evropskim normama i standardima i unapređenje zaštite prirode -navodi Ministarstvo.