Koncentracioni logor Jasenovac bio je vrhunac zločinačke politike ustaškog režima Nezavisna Država Hrvatska, ideologije zasnovane na rasnoj mržnji, verskom fanatizmu i otvorenom pozivu na istrebljenje čitavih naroda. Ustaštvo nije bilo puka kolaboracija s nacizmom, već samosvojna, brutalna praksa masovnog ubijanja, u kojoj su nasilje, mučenje i ponižavanje ljudi postali sistem, a ne izuzetak. Jasenovac je zbog toga ostao simbol državnog terora nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima – mesto gde je ljudski život bio sveden na potrošnu stvar.

U tom sistemu zločina posebno su se isticali zapovednici logora, ljudi koji su tu ideologiju sprovodili s fanatičnom odanošću i ličnom okrutnošću. Među njima je i Dinko Šakić, zapovednik Jasenovca 1944. godine, koji je decenijama izbegavao pravdu, da bi 1999. bio osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina nad civilima. Njegovo ime ostaje trajno vezano za sistematsko nasilje i moralni sunovrat ideologije koja je Jasenovac stvorila — ideologije koja ne može i ne sme biti opravdana, umanjena ili zaboravljena.

Već smo pisali o ozloglašenom Vjekoslavu Maksu Luburiću, jednom od ključnih ljudi u ustaškom aparatu i komandant sistema logora. Priču o njemu pročitajte u POSEBNOJ VESTI

Pisali smo i o čoveku za kog je čak i Ante Pavelić rekao da je ludak. U pitanju je čovek koji je učestvovao u osnivanju Jasenovcu i kog istorija pamti po esktremnoj ustaškoj brutalnosti. 

Od mnogih monstruma ističe se i ime Dinka Šakića, koji je jedan od retkih koji na kraju nije završio s formalnom ili neformalnom smrtnom, nego kaznom od 20 godina zatvora koju je od 1998. gulio u Lepoglavi, onoj istoj u kojoj su nekog mučili i ubijali njegovi kompanjoni.

Šakić je takođe bio rodom iz Ljubuškog, samo što je od svih navedenih bio najmlađi. Imao je samo 20 godina kad ga je Luburić uzeo da mu pomaže u svemu onome što su činili u logoru u Jasenovcu. Smatra se da je upravo Šakić 1942. u Jasenovcu ubio HSS-ovca pesnika Mihovila Pavleka Miškinu.

Tog leta u Staroj Gradišci videli su ga i da je lično pogušio izduvnim gasovima pun kombi dece i žena. Sledeće godine oženio se tada 18-godišnjom Luburićevom polusestrom Nadom, koja je takođe od početka logora učestvovala u svemu tome. Sa samo 22 godine, u aprilu 1944., Luburić ga je postavio da upravlja tom klaonicom.

Sećaju ga se kao tipa koji je bio kicoš, večno u ispoliranim čizmama i savršenoj uniformi, te užasno arogantan. U mučenjima logoraša znao je i lično da učestvuje. Za njegovog šefovanja u Jasenovcu pobijeno je najmanje 2000 ljudi, a zabeleženo je i to da su Šakić i jedan drugi zločinac Andrija Artuković, ministar policije u NDH, sedeli i ručali šnicle dok su gledali kako vešaju logorskog lekara dr. Milana Boškovića, njegovu suprugu i još trojicu koje su razotkrili da su slali informacije partizanima. Kao i Pavelić, i Šakić je iz Hrvatske pobegao u Španiju malo pre kapitulacije NDH.

Bio je prijatelj s paragvajskim diktatorom Alfredom Stresner, ozloglašenim zaštitnikom najgorih nacista. Još 1994. izjavljivao je da mu je "žao što nije ubio još Srba", da "spava kao beba".

Ali kad ga je 1998. Argentina ipak izručila Hrvatskoj, bio je iznenađen. Na suđenju se smejao svedocima njegovih zločina, kao kad je dr. Milanu Boškoviću rekao da će mu, zbog njegovog ugleda, učiniti čast da ga ubije lično zbog krađe kukuruza, jer logoraši su bili gladni. Pri presudi mu ipak nije bilo smešno, odslušao ju je potpuno ozbiljan. Njegovu je presudu oduševljeno pozdravio celi sve, jer bila je reč o zapovedniku logora smrti. A kad je umro 2008., nakon godina robijanja i problema sa srcem, to mediji jedva da su posebno zabeležili.

Inače, sestra Maksa Luburića bila udata za njega. I nju pamtimo po tome što je "klala kao zver bez kajanja" i što je bez problema "gazila preko leševa beba". Celu priču o njoj pročitajte OVDE. 

BONUS VIDEO