Novi izazovi za Srbiju: Posledice CBAM-a na privredu i građane

Srbija zaostaje u ispunjavanju svojih klimatskih obaveza i izvesno je da neće dostići ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, predviđene Pariskim sporazumom. To otežava energetsku tranziciju i povećava rizik od značajnih ekonomskih posledica.

Na predstavljanju izveštaja „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena“, predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović upozorio je da država mora da reaguje odlučnije.

- Vlada Srbije mora ovu oblast da prepozna kao politički prioritet kako bi izbegla rastuće fiskalne i ekonomske troškove zaostajanja u zelenoj tranziciji.

Dodao je i da EU uvodi sve strože mere, uključujući naplatu ugljeničnog otiska proizvoda iz trećih zemalja od 2026. godine.

- EU je već značajno smanjila emisije GHG za oko 30 odsto od 2005. i nastavlja da zaoštrava klimatsku politiku, pa će od 2026. uvesti cenu na ugljenični otisak proizvoda uvezenih iz zemalja poput Srbije.

CBAM će obuhvatiti sektore poput čelika, aluminijuma, cementa, đubriva, vodonika i električne energije. Paunović upozorava:

- Pošto srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU, CBAM stavlja privredu u nezavidan položaj. Očekuje se rast cena kod gvožđa i čelika za oko 15–20 odsto, đubriva 10–15 odsto i aluminijuma za oko 5 odsto.

Najveći problem bi mogao biti sektor električne energije, naglasio je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

- Primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem, odnosno njegovo prihvatanje znači trošak od 200-300 miliona evra godišnje u periodu 2026 - 2030. zbog pune primene od prve godine. Rizik je veliki koji ugrožava i poslovanja EPS-a jer bi svaki MWh struje izvezene iz naše zemlje u EU dobio dodatno opterećenje od čak 60-70 evra. Ovaj trošak je na nivou celokupne dobiti EPS-a iz 2024. godine.

Brčerević upozorava i na opasnost ulaska u EU ETS po trenutnim pravilima:

- Ulazak u EU ETS bi, po trenutnim pravilima, od 2030. godine stvorio ogroman trošak od oko tri milijarde evra godišnje, što bi zahtevalo barem dupliranje cene struje za domaćinstva i bilo bi ekonomski i socijalno neodrživo.

Ni alternativno rešenje nije jednostavno:

- I uvođenje domaćeg poreza za električnu energiju po modelu za druge industrijske proizvode bi takođe bila veoma skupa opcija koja bi koštala EPS oko 1,2 milijarde evra 2030. i zahtevala bi poskupljenje električne energije za domaćinstva za preko 50 odsto. Sagledavanje Fiskalnog saveta da je za Srbiju bolja opcija da je prihvatanje CBAM-a od ulaska u EU ETS.

Slobodan Minić je predstavio preporuke Fiskalnog saveta, navodeći:

- Za izvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa, trošak CBAM-a bi od umerenog nivoa u 2026. porastao na 150-200 miliona evra na godišnjem nivou u 2030. i delimično bi smanjio konkurentnost domaćih preduzeća u ovim sektorima, ali se procenjuje da CBAM ne bi urušio njihovo poslovanje. Da prikupljeni novac ne bi odlazio u budžet EU, treba da se uvede domaći porez na emisije CO2, čime bi se ova sredstva zadržala u Srbiji. Predlog iz strateških dokumenata Vlade je da se sa naplatom počne od 2027. sa cenom od četiri evra po toni CO2, koja bi do 2030. porasla na 40 evra po toni CO2, što je racionalni pristup. Ova mera bi mogla da donese oko 220 miliona evra prihoda u budžet Srbije i naša preporuka je da se ovi prihodi usmere u projekte energetske tranzicije, dekarbonizaciju privrede i zaštitu energetski ugroženih građana.

Fiskalni savet smatra da je ulazak u EU ETS povoljan samo ako Srbija obezbedi prelazni period bez plaćanja do 2030. i 80–90% besplatnih dozvola.

Na kraju, savet upozorava da je Srbija daleko od ispunjenja ciljeva Pariskog sporazuma i da je nužno ubrzati energetske reforme.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI