NATO SE SPREMA ZA VELIKI RAT PROTIV NAS Ministarstvo odbrane Rusije otkrilo tajne planove Zapada
Foto: Shutterstock

„Vojna konstrukcija bloka je potpuno preusmerena na pripremu za veliki oružani sukob visokog intenziteta sa Rusijom“, istakao je Fomin.

On je naglasio da je u doktrinarnim dokumentima NATO-a poslednjih godina, na primer, u vojnoj strategiji NATO-a za 2019. godinu, Ruska Federacija direktno, „bez ikakvog dvoumljenja predstavljena kao glavni izvor pretnji koalicionoj bezbednosti“.

Istovremeno, Fomin je podsetio da je „Rimska deklaracija i dalje na snazi“.

„U njoj je, konkretno, utvrđeno da Rusija i Alijansa jedna drugu ne smatraju za protivnika. Ovaj stav je potvrđen na samitu Saveta Rusija-NATO 2010. godine u Lisabonu“, dodao je zamenik ministra odbrane.
Prema njegovim rečima, namerne provokacije NATO-a u blizini ruskih granica mogu sa velikom verovatnoćom prerasti u oružani sukob.

„Alijansa je u poslednje vreme prešla na praksu direktnih provokacija koje imaju visoki rizik da prerastu u oružani sukob“, precizirao je Fomin.

Kao primer naveo je pokušaj britanskog razarača „Defender“ 23. juna 2021. da prodre u teritorijalne vode Rusije u oblasti rta Fiolent kod obale Krima.

„Indikativno je da je dejstva broda britanskih mornaričkih snaga obezbeđivao američki strateški izviđački avion RC-135“, primetio je on.

Prema njegovim rečima, u regionu Crnog mora je u poređenju sa 2020. godinom intenzitet aktiviranja izviđačkih aviona povećan za više od 60 odsto. Broj naleta povećan je sa 436 na 710.

Kako je naveo, obim i intenzitet aktivnosti operativne i borbene obuke prema planovima NATO-a u zoni Crnog mora se povećavaju.

„Ukupno je ove godine komanda združenih Oružanih snaga NATO-a izvela 15 vežbi na Crnom moru. Tokom 2020. bilo ih je osam“, naveo je Fomin.

Prisustvo brodova i pomoćnih plovila vanregionalnih država NATO-a u Crnom moru „zapravo je dobilo trajni karakter“, konstatovao je on.

Prema njegovim rečima, u 2021. godini zemlje NATO-a izvršile su više od 1.200 naleta avionima i preko 50 izlazaka ratnih brodova za pomorsko izviđanje u zoni Baltičkog mora. U regionu su 2021. godine Združene Oružane snage NATO-a izvele više od 20 događaja operativne i borbene obuke.

„Istovremeno su u koalicione aktivnosti aktivno uključuju neutralne države i naši najbliži susedi – Finska i Švedska“, istakao je Fomin.

On je takođe naglasio da je NATO, nakon povlačenja SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, zapravo ignorisao inicijativu predsednika Rusije Vladimira Putina da se uvede moratorijum na raspoređivanje novih raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi i mogućnost razvoja mera međusobne verifikacije za rešavanje postojećih zabrinutosti.

Obuzdavanje umesto zajedničkih projekata

Severnoatlantska alijansa planira vojno obuzdavanje Rusije, dok je ranije više pažnje posvećivala zajedničkim projektima od interesa za NATO, dodao je Fomin.

„Trenutno žalosno stanje u odnosima između Rusije i NATO-a može se objasniti činjenicom da je Alijansa često pribegavala ‘hibridnim metodama’ za obuzdavanje Rusije, kombinujući dijalog sa jačanjem vojnih priprema. Poslednjih godina akcenat je stavljen na vojno obuzdavanje, dok se ranije više pažnje poklanjalo projektima saradnje od interesa za Alijansu“, objasnio je Fomin.

Istovremeno je napomenuo da je pogoršanje odnosa Rusije i NATO-a počelo pre 2014. godine.

„Posle završetka Hladnog rata, Ruska Federacija je u više navrata pokušavala da pronađe nove oblike za saradnju sa NATO-om, da stvori stabilan, ravnopravan sistem evropske bezbednosti za sve. Bilo bi pogrešno verovati da je pogoršanje odnosa Rusija-NATO počelo 2014. godine“, dodao je Fomin.

Prema njegovim rečima, „ciljevi ravnopravne saradnje koje je deklarisala Alijansa nisu se ispunjavali mnogo ranije, faktički, odmah posle raspada Varšavskog pakta“.

Rusija je, pri tome, tada bila neviđeno otvorena za konstruktivno partnerstvo sa Zapadom i izvršila je dobrovoljnu demilitarizaciju zemlje na svojim zapadnim granicama. Izvršeno je i neviđeno po razmerama povlačenje trupa iz zemalja Varšavskog pakta“, istakao je ruski diplomata.

On je podsetio da je 27. maja 1997. godine u Parizu potpisan Osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti između Ruske Federacije i Severnoatlantskog saveza, kojim je proglašeno da se Rusija i NATO više ne doživljavaju međusobno kao protivnici.

„Dokument je sadržao političke garancije vojne uzdržanosti. Alijansa je, konkretno, preuzela obavezu da sprovodi svoju kolektivnu odbranu raspoloživim sredstvima, bez dodatnog razmeštanja ‘značajnih borbenih snaga’. Potvrđeno je da ‘države-članice NATO-a nemaju namere, planove niti razloge da razmeštaju nuklearno oružje na teritoriji novih članica i ne moraju da menjaju nijedan aspekt nuklearnih snaga NATO-a ili nuklearne politike NATO-a’”, podsetio je on.

Prema njegovim rečima, NATO je takođe izjavio da je spreman da razvija dugoročno partnerstvo sa Rusijom, da nastoji da ojača stabilnost i bezbednost u Evroatlantskom regionu na osnovu zajedničkih interesa.

Fomin je napomenuo da je današnji sastanak uslovljen potrebom da se iznesu ocene Ministarstva odbrane Rusije o stanju i prirodi interakcije Rusije i NATO-a u protekle dve decenije.

„Verujemo da je takva revizija sada više nego ikada potrebna da bi se razumelo zašto je Ruska Federacija upravo sada poslala Sjedinjenim Američkim Državama i bloku NATO-a projekte pravno obavezujućih sporazuma o bezbednosnim garancijama“, objasnio je Fomin.

Najveće širenje NATO 2002. godine

Fomin je podsetio da se najznačajnije širenje NATO-a na istok dogodilo 2002. godine, tokom nekoliko talasa približavanja infrastrukture Alijanse zapadnim granicama Rusije blok je značajno povećao svoj borbeni potencijal.

„Godine 2002. počeli su pregovori o pristupanju Bugarske, Letonije, Litvanije, Estonije, Rumunije, Slovačke i Slovenije, koje su takođe postale članice NATO-a u martu 2004. Ova godina bila je faza najvećeg širenja NATO-a. Pri tome je značajno porastao potencijal bloka na istočnom krilu“, podsetio je on.

Prema njegovim rečima, granice bloka su se pomerile za više od hiljadu kilometara na istok, što mu je pružilo mogućnost da iskoristi nestrateško naoružanje za poražavanje ciljeva na teritoriji Rusije.

„Na primer, minimalno vreme leta od vazdušnih baza u Estoniji do Sankt Peterburga smanjeno je na nekoliko minuta. Veći deo Kalinjingradske oblasti našao se u zoni poražavanja artiljerijskih sistema... Značajan broj infrastrukturnih objekata na teritoriji istočnoevropskih zemalja došao je na raspolaganje NATO-u, čime su proširene mogućnosti za raspoređivanje i prebacivanje trupa“, objasnio je Fomin.

On je dodao da je u arsenal bloka dodat veliki broj naoružanja, vojne tehnike i ljudskih resursa zemalja bivšeg Varšavskog pakta... NATO je dobio pristup novim lukama na Baltičkom i Crnom moru, proširujući operativne mogućnosti pomorskih snaga Alijanse.

Na taj način je „zbog širenja na istok potencijal NATO-a porastao, s tim što proces nije „isprovocirala” Rusija. Fomin je naglasio da su 1997. godine odnosi Rusije sa Zapadom bili „nepomućeni“.

„Ruska strana je na različitim nivoima potvrđivala spremnost da gradi saradnju u svim oblastima koje su se u tom trenutku činile najvažnijim sa stanovišta evropske bezbednosti. Nisu viđeni nikakvi izazovi koji bi zahtevali proširenje Alijanse. Iako je nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. cela ujedinjena država, uključujući i bivšu DDR, postala članica Alijanse. Tako je, zapravo, napravljen prvi korak ka proširenju bloka. Kasnije su usledili novi talasi širenja NATO-a“, konstatovao je zamenik ministra.

On je podsetio da su 1997. godine, posle samita NATO u Madridu, počeli pregovori o pristupanju bloku Češke, Mađarske i Poljske. Ove zemlje su 12. marta 1999. postale prve bivše članice Varšavskog pakta koje su pristupile Alijansi.

Širenje NATO-a na istok negativno uticalo na arhitekturu bezbednosti

Fomin smatra da je širenje vojne infrastrukture NATO-a na istok negativno uticalo na bezbednosnu arhitekturu celog evropskog kontinenta.

„Jasno je da je jačanje NATO-a ostavilo traga na bezbednosti Evrope“, istakao je on i naveo hronologiju događaja usled kojih je, između ostalog, slabila bezbednost u Evropi.

„Godine 1999. izvedena je vojna operacija neodobrena od UN protiv Jugoslavije. U bombardovanju Beograda stradali su civili, nevini ljudi, a privreda zemlje je narušena. Raspad Jugoslavije doveo je do novog kruga širenja bloka zbog uključivanja Albanije, Hrvatske i Crne Gore, a kasnije i Severne Makedonije“, istakao je Fomin.

Istovremeno, primetio je da su zapadni partneri nastavili da uveravaju Rusiju „da ne postoje agresivni planovi protiv Rusije“.

„Bilo bi pošteno napomenuti da je Moskva verovala ovim izjavama, iako je zamrzla saradnju sa NATO-om 1999. godine zbog vojnog rešenja krize u Jugoslaviji“, dodao je Fomin.

Manevri za vežbanje rata protiv Rusije

Diplomata je podsetio da Severnoatlantska alijansa godišnje sprovodi tridesetak velikih vojnih vežbi u kojima se vežba vođenje rata protiv Rusije.

„U okviru borbene obuke posebna pažnja se poklanja stvaranju udarnih grupa u blizini granica naše zemlje. Konkretno, u maju-junu ove godine održana je serija vežbi ‘Defender Europe 2021’ sa prebacivanjem iz Sjedinjenih Američkih Država i Zapadne Evrope na istočno krilo trupa za pojačanje do 40 hiljada ljudi“, rekao je Fomin.

Istovremeno, diplomata je podsetio da Osnivački akt Rusija-NATO iz 1997. predviđa odbijanje država bloka „da rešavaju zadatke kolektivne odbrane kroz dodatno trajno raspoređivanje značajnih borbenih snaga“.

„Međutim, trenutno se u Istočnoj Evropi kontinuirano podržava prisustvo oko 13 hiljada vojnika iz vanregionalnih država bloka. Odgovarajuće formacije su naoružane sa oko 200 tenkova, 400 oklopnih vozila, 50 topovskih oruđa i preko 30 aviona i helikoptera“, naveo je Fomin.

On je takođe podsetio da su pod pritiskom Bele kuće, šefovi država i vlada zemalja-članica NATO-a na samitu u Velikoj Britaniji 2014. godine obećali da će do 2024. godine povećati izdvajanja za odbranu na 2 odsto BDP-a, dok su istovremeno izdvajali za najmanje 20 odsto za nabavku naoružanja za izvođenje istraživačko-razvojnih radova. Kao rezultat sprovođenja ove odluke, ukupni vojni rashodi saveznika za 2021. godinu dostigli su bilion i 174 milijarde dolara. Ova cifra premašuje vojni budžet Rusije više od 18 puta. Za proteklih šest godina rast izdvajanja Alijanse iznosio je 278 milijardi dolara (31 odsto), a ako se računa od 1997. godine – onda 715 milijardi dolara, odnosno dva i po puta, zaključio je zamenik ministra odbrane Rusije.

Rusija spremna za razgovore o bezbednosnim garancijama

Ministarstvo odbrane Rusije očekuje da će NATO u najkraćem mogućem roku odgovoriti na predloge o bezbednosnim garancijama i spremno je da započne pregovore u bilo kom trenutku, rekao je Fomin.

„Smatramo da je ovaj sporazum razvijen u interesu i Rusije i Evrope u celini. Nadamo se ozbiljnom, konstruktivnom razgovoru. Očekujemo od Alijanse najhitniju reakciju na naše predloge i spremni smo da započnemo pregovore u svakom zgodnom trenutku“, zaključio je Fomin.

Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.

Dokumenti su već predati Vašingtonu i njegovim saveznicima. U jednoj od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije neširenja Alijanse na teritoriju Ukrajine. Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (1)

Loading
gege

29.12.2021 00:48

Putine, odma otresi V.Britaniju sa desetak nuklearki, posle cemo lako...