Dok se ostatak Evrope bavi veštačkom inteligencijom, električnim automobilima i digitalnim životom, u jednom delu Bugarske svake godine održava se događaj koji mnoge ostavlja bez teksta.
Na velikom vašaru u blizini Stare Zagore okupljaju se pripadnici romskog plemena Kalajdžija, poznatog po vekovnoj tradiciji obrade bakra. Međutim, ono zbog čega hiljade ljudi dolaze nije trgovina starim zanatom, već potraga za budućim supružnicima.
Mnogi ovaj događaj nazivaju „Tinderom uživo“, dok ga drugi opisuju kao poslednje evropsko tržište nevesta.
Devojke u svečanim haljinama, mladići sa porodicama
Na prvi pogled sve izgleda kao običan vašar. Muzika trešti sa svih strana, porodice šetaju između tezgi, deca trče okolo, a automobili neprestano pristižu.
Ipak, razlog okupljanja je mnogo ozbiljniji.
Porodice dovode svoje sinove i ćerke kako bi pronašli odgovarajućeg partnera za brak. Mlade devojke dolaze doterane, u svečanim haljinama, sa pažljivo sređenom frizurom i šminkom, dok mladići obilaze prostor i procenjuju potencijalne buduće supruge.
Većina devojaka ima između 14 i 18 godina, a prema tradicionalnim pravilima zajednice, devojka starija od 20 godina smatra se "prestarom" za udaju.
Koliko košta mlada?
Tema novca neizbežno se provlači kroz razgovore.
Mladići se šale da pojedine devojke "koštaju" i više od 100.000 evra, dok drugi pominju sume od 50.000, 120.000 pa čak i 200.000 evra.
Iako su mnoge izjave izrečene kroz šalu i preuveličavanje, činjenica je da porodica mladoženje tradicionalno daje novac porodici neveste kao deo bračnog dogovora.
Za siromašnije porodice taj novac može predstavljati značajnu finansijsku sigurnost.
Jedan mladić kroz smeh priznaje:
– Ako bude trebalo, podići ću kredit samo da se oženim.
Najvažnije pravilo – nevinost
U ovoj zajednici i dalje važe stroga pravila.
Nevinost devojke smatra se ključnim uslovom za sklapanje braka. Porodice zbog toga često kontrolišu kontakte ćerki sa mladićima i insistiraju na tradicionalnim vrednostima.
Međutim, vremena se menjaju.
Društvene mreže i internet učinili su da se mladi međusobno upoznaju mnogo pre samog vašara.
– Svi se znamo sa Fejsbuka – priznaje jedna devojka.
Drugim rečima, moderna tehnologija polako menja običaj koji postoji generacijama.
Kada ljubav pobedi tradiciju
Nisu svi spremni da prihvate odluke porodice.
Ako se mladić i devojka zaljube, a roditelji ne mogu da se dogovore oko uslova braka, često pribegavaju starom običaju – bekstvu.
Mladić i devojka zajedno napuštaju porodicu i nakon toga roditelji uglavnom prihvataju brak kao svršen čin.
Na taj način ljubav često pronađe put i mimo strogih pravila zajednice.
Mlađa generacija želi promene
Sve više mladih Kalajdžija smatra da novac ne bi trebalo da bude deo sklapanja braka.
Pojedinci čak organizuju inicijative i proteste kako bi se tradicija promenila.
– Najbolje bi bilo da niko nikome ništa ne plaća. Ako se dvoje vole, neka budu zajedno – kaže jedan od mladića.
Takav stav sve češće se može čuti među mlađim generacijama.
Tradicija između prošlosti i budućnosti
Kalajdžije su nekada živeli od izrade i popravke bakarnog posuđa, po čemu su i dobili ime. Međutim, taj zanat danas polako nestaje.
Sa njim se menja i način života cele zajednice.
Zbog toga se tradicionalni vašar za upoznavanje budućih supružnika nalazi na prekretnici između prošlosti i modernog doba.
Dok stariji insistiraju na običajima koje su nasledili od predaka, mlađi sve više veruju da partnera ne treba birati po ceni, već po ljubavi.
I upravo zbog tog sukoba starih pravila i novih vremena, ovaj neobični događaj i dalje privlači pažnju cele Evrope.
Komentari (0)