U novom izveštaju kompanije Kasperski analizirani su najnoviji oblici prevara zasnovanih na veštačkoj inteligenciji,
Navedena je i statistika po zemljama i načini na koje korisnici mogu da se zaštite od digitalnih prevaranata.
Poruka deluje sasvim "obično"
Sve počinje poznatom situacijom: dobijate kratku poruku, ime osobe ili kompanije kojoj verujete i ton koji deluje potpuno uobičajeno. Otvorite poruku, odgovorite na nju i za samo nekoliko minuta možete se naći u pažljivo postavljenoj zamci čiji je cilj da iskoristi vaše poverenje.
Upravo zato su prevare putem aplikacija za dopisivanje toliko opasne – oslanjaju se na naše svakodnevne navike i automatske reakcije, a ne na oprez.
Komunikacija je danas brža nego ikada, a kriminalci tu brzinu koriste kao svoje najjače oružje.
Saveti stručnjaka
Široko rasprostranjeni napadi na korisnike doveli su do krize poverenja, pa čak i osećaj paranoje, koji kod žrtava može dugo trajati i negativno uticati na kvalitet života. Da biste sprečili, važno je slediti nekoliko osnovnih pravila:
Napravite pauzu pre nego što reagujete. Naime, osećaj hitnosti je gotovo uvek veštački stvoren. Banke, dostavne službe ili prodavci vas nikada neće kazniti ako sačekate 30 sekundi da proverite link ili zahtev. Prevaranti upravo računaju na vašu brzu reakciju.
Ako poruka izgleda kao da dolazi od osobe ili kompanije kojoj verujete, obavezno ih kontaktirajte na drugi način pre bilo kakve akcije. Koristite zvanične brojeve ili aplikacije. U porodicama može pomoći i unapred dogovorena „tajna reč“ za proveru identiteta.
Menadžer lozinke ne samo da čuva i generiše jake, jedinstvene lozinke, već i štiti od lažnih (phishing) sajtova. Ako kliknete na sumnjivu vezu, alat će prepoznati neslaganje domena i neće automatski popuniti podatke.
Savremena bezbednosna rešenja pružaju zaštitu od zlonamernih linkova i ribolova u realnom vremenu. Na Android uređajima, dodatni sloj zaštite može da prepozna i blokira sumnjive linkove čak i u notifikacijama, pre nego što ih otvorite.
Prevare se oslanjaju na veštačku inteligenciju
Kasperski je ranije analizirao različite vrste prevara na platformama za razmenu poruka – od one u kojoj prevaranti mesecima grade odnos sa žrtvom, do lažnih identiteta, fišing napada preko čet-botova i lažnih poklon-kampanja.
Međutim, ovo je prvi put da je kompanija pokušala da sagleda kompletnu sliku – od prvog kontakta sa žrtvom do posledica koje ostaju nakon prevare. Rezultati pokazuju da iza svakodnevnih sumnjivih poruka stoji dobro organizovan i industrijalizovan sistem prevara koji funkcioniše preko SMS poruka, WhatsApp-a, elektronske pošte i drugih komunikacionih kanala.
Kaspersky procenjuje da bi, ukoliko bi samo 10 odsto od približno tri milijarde korisnika aplikacija za dopisivanje širom sveta postalo žrtva ovakvih prevara, ukupna šteta dostigla skoro 220 milijardi dolara.
U istraživanju kompanije Kasperski prosečan gubitak žrtve prevare putem poruka u Srbiji iznosi 424 evra.
.Navodi se da se ovakve prevare sve češće oslanjaju na veštačku inteligenciju i personalizovane poruke koje imitiraju članove porodice, prijatelje ili poznate kompanije, piše kaspersky.com.
