Dolazak toplijih dana i skok temperature svake godine donose isti problem, buđenje opasnih insekata od kojih mnogima zastaje dah. Vladica Stanković, poznati stručnjak iz Vladičinog Hana i predsednik Udruženja "Poskok", koji godinama unazad spasava građane od zmija i opasnih insekata, upozorava javnost na mesta gde se ovi neželjeni gosti najčešće skrivaju, ali i na novu, daleko veću pretnju koja se polako približava našim granicama.
Prema njegovim rečima, domaći stršljenovi biraju specifične lokacije za pravljenje svojih gnezda, često skrivene od očiju domaćina, sve dok njihova brojnost ne postane alarmantna.
- Stršljeni su najčešće u krovnim konstrukcijama kuće, mogu da budu i u zemlji, na nepristupačnim sunčanim stranama. Dešava se da budu i u cevima. U tavanima od trske, u karavanu, između šupljina. Njima odgovaraju visoke temperature i vrućine – objašnjava Stanković i dodaje da prava ekspanzija tek sledi sa dolaskom kasnog leta.
- To su legla od po 1000 komada, čim se podignu temperature, malo više, najjača aktivnost u avgustu – upozorava on.
Međutim, ono što posebno zabrinjava stručnjake i javnost jeste pojava nove, znatno agresivnije vrste koja je već locirana u regionu. Azijski stršljenovi, poznati po svojoj veličini i ekstremnoj opasnosti po ljude i ekosistem, stigli su u komšiluk, a pitanje je dana kada bi mogli da pređu i na našu teritoriju.
- Nešto su sad pronašli azijske stršljene, oni formiraju legla do 3000 jedinki, oni i jesu malo opasniji, pojavili su se u Hrvatskoj, valjda neće i kod nas – zabrinuto zaključuje Vladica Stanković.
Ova invazivna vrsta, koja je u Evropu stigla pre dvadeset godina iz Kine, izaziva pravu paniku u regionu jer su rođene ubice pčela. Za razliku od našeg domaćeg stršljena, azijski je tamniji, ima gotovo potpuno crno telo sa narandžastom trakom i prepoznatljive jarko žute vrhove nogu. Dok naši stršljenovi traže šupljine u kućama, azijski prave ogromna gnezda, veličine i do jednog metra, skrivena visoko u krošnjama drveća.
Ono što ih čini jezivim jeste njihova agresivnost i brzina, jer lete brzinom i do 60 kilometara na čas. Jedan jedini azijski stršljen može da ubije do 50 pčela dnevno, tako što im bukvalno odseca glave ispred košnica, zbog čega su prava propast za pčelare. Višestruki ubodi ovih insekata mogu dovesti do otkazivanja bubrega i teškog anafilaktičkog šoka čak i kod ljudi koji nisu alergični, a zbog svoje agresivne prirode oni često napadaju u čoporima, ako posumnjaju da ste prošli previše blizu njihovom gnezdu. Telegraf
Komentari (0)