Tokom šetnje kroz šume jugozapadne Norveške, jedan sasvim slučajan trenutak doveo je do otkrića koje je privuklo pažnju arheologa širom Evrope. Ispod korenja oborenog drveta, u zemlji koju su prethodno raskopale životinje, pronađen je zlatni predmet star oko 1.500 godina — vredan artefakt koji otvara nova pitanja o životu, moći i ritualima u severnoj Evropi tokom VI veka.

Otkriće je zabeleženo u oblasti Austrat, u opštini Sandnes, oko 300 kilometara jugozapadno od Osla. Prema informacijama koje je 5. maja 2026. objavio norveški muzej, predmet je pronašao lokalni stanovnik tokom šetnje prirodom. Ispod oborenog stabla primetio je neobičan odsjaj u zemlji i odlučio da pažljivo ispita teren.

„Video sam gomilu zemlje ispod drveta i dotakao je štapom. Odjednom sam video nešto što svetluca. Nisam znao šta sam tačno pronašao“, rekao je kasnije arheolozima kojima je odmah prijavio nalaz.

Ispostavilo se da je reč o izuzetno retkom ukrasnom elementu od zlata — delu korica mača, najverovatnije završnom okovu ili dekorativnom vrhu.

zlatni deo mača

Predmet potiče iz prve polovine VI veka, iz perioda poznatog kao Period seobe naroda. Težak je 33 grama, dug oko šest centimetara i izrađen tehnikom filigrana, što ukazuje na visok nivo zanatske veštine tog vremena.

Površina artefakta bogato je ukrašena stilizovanim životinjskim motivima karakterističnim za severnoevropski „životinjski stil“. Figure su simetrično raspoređene, sa trakastim telima i detaljima izrađenim finim zlatnim žicama i sitnim perlama. Takvi ornamenti imali su snažnu simboliku i često su predstavljali status, identitet i moć vlasnika.

Arheolozi objašnjavaju da ovakvi pronalasci ispod korenja drveća nisu neuobičajeni. Tokom vekova tlo menja strukturu, a mesta na kojima su nekada zakopavani predmeti često ostaju rastresitija i pogodnija za rast korenja. Kada oluje obore drveće ili životinje raskopaju zemlju, drevni predmeti mogu ponovo izaći na površinu.

U ovom slučaju dodatni značaj daje činjenica da je predmet pronađen u pukotini stene na brdu Riaren. Stručnjaci smatraju da je najverovatnije reč o votivnoj ponudi — ritualnom daru namenjenom bogovima. Tokom VI veka sever Evrope prolazio je kroz period klimatskih promena i društvenih kriza, pa su ovakvi rituali često izvođeni u nadi da će zajednici doneti zaštitu i stabilnost.

Arheolog Hakon Reiersen iz Muzeja arheologije Univerziteta u Stavangeru opisao je nalaz kao „izuzetno otkriće“.

„Potpuno ste zapanjeni kada naiđete na ovakve predmete. Verovatnoća da se pronađe nešto slično izuzetno je mala“, rekao je on, dodajući da je vlasnik mača verovatno bio lokalni poglavar ili osoba visokog društvenog statusa.

Prema njegovim rečima, tragovi habanja pokazuju da predmet nije imao samo ceremonijalnu funkciju, već da je bio korišćen u svakodnevnom životu, što dodatno govori o njegovoj vrednosti i značaju.

Artefakt pripada veoma retkoj grupi takozvanih „zlatnih okova“ — dekorativnih elemenata korica oružja, kojih je do sada u severnoj Evropi pronađeno svega sedamnaest.

Arheolozi podsećaju da su na istom području još tokom 19. i početkom 20. veka pronađeni pozlaćena srebrna ogrlica i veliki rimski bronzani kotao, što ukazuje na dugu tradiciju ritualnog odlaganja vrednih predmeta. Novo otkriće sada pruža još jedan važan trag o vezama tadašnjeg društva sa ostatkom severne Evrope tokom Perioda seobe naroda.