Svaki odlazak psa u prirodu ili čak u dvorište može doneti više od blata na šapama. Stručnjaci upozoravaju da, sa porastom populacije krpelja, kućni ljubimci sve češće postaju „prevozno sredstvo“ za ove parazite, koji potom mogu završiti i u domaćinstvima.

Kako objašnjavaju istraživači, problem se ne završava kada se pas vrati kući – krpelji mogu ostati u njegovoj dlaci i kasnije se proširiti po prostoru u kojem ljudi borave.

Psi idealni domaćini za krpelje

Biološkinja dr Laura Ferguson sa Univerziteta Akaida u Kanadi i dr Kejti Klou iz „One Health“ programa Univerziteta Gelf prate zabrinjavajući porast krpelja i sve češće kontakte sa psima.

Stručnjaci ističu da psi nisu nužno privlačniji krpeljima od drugih životinja, ali imaju kombinaciju faktora koji ih čine pogodnim domaćinima.

Kako navodi Ferguson, psi emituju ugljen-dioksid, imaju dlaku za koju se krpelji lako zakače, kao i telesnu toplotu i mirise koji im odgovaraju.

„Vole da njuškaju i trče kroz žbunje, gde krpelji vrebaju“, objašnjava Klou.

Kako krpelji pronalaze domaćina?

krpelj

Najčešće vrste krpelja koje napadaju pse uključuju crnonoge (jelenske) krpelje, američke pseće krpelje i tzv. lone star krpelje.

Ove vrste mogu prenositi ozbiljne bolesti, uključujući Lajmsku bolest, erlihiozu, anaplazmozu i pegavu groznicu Stenovitih planina, koje mogu pogoditi i životinje i ljude.

Krpelji ne skaču i ne lete, već čekaju na vrhovima trave i žbunja u tzv. „questing“ položaju, sa podignutim prednjim nogama, oslanjajući se na toplotu i mirise kako bi detektovali domaćina.

Psi kao „trojanski konji“ za krpelje

Kada dospeju na psa, krpelji se ne zakače odmah za kožu, već mogu satima da se kreću kroz dlaku tražeći pogodno mesto za ujed.

U tom periodu pas može uneti krpelje u kuću, gde oni mogu pasti na nameštaj, tepihe ili krevete. Zbog toga stručnjaci pse često opisuju kao „trojanske konje“ za ove parazite.

Iako većina krpelja ne preživljava dugo u zatvorenom prostoru, određene vrste, poput smeđeg psećeg krpelja, mogu opstati i razmnožavati se u kućnim uslovima.

Klimatske promene šire problem

Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju. Blaže zime i duže tople sezone produžavaju period aktivnosti krpelja i povećavaju njihovu brojnost.

Promene u korišćenju zemljišta i širenje urbanih područja dodatno doprinose povećanju broja domaćina poput jelena i sitnih sisara, što pogoduje njihovom razmnožavanju.

Kako zaštititi pse i dom?

Veterinarski preparati poput oralnih lekova, spot-on tretmana i ogrlica smatraju se efikasnim, ali ne i potpunim rešenjem, pa se preporučuje kombinovana zaštita.

Stručnjaci savetuju:

  • Izbegavanje visoke trave i gustog rastinja tokom sezone krpelja (proleće, rano leto i jesen)
  • Redovan pregled psa nakon svake šetnje, posebno u predelima poput ušiju, vrata, pazuha i između prstiju
  • Četkanje pasa, naročito dugodlakih rasa
  • Proveru krpelja pre ulaska u dom

U domaćinstvu je važno redovno usisavanje, pranje posteljine na visokim temperaturama i održavanje higijene prostora u kojem pas boravi.

Dodatno, uređenje dvorišta – kratko pokošena trava, uklanjanje lišća i postavljanje zaštitnih barijera – može smanjiti rizik od pojave krpelja.

Sve veći javnozdravstveni izazov

Stručnjaci poručuju da krpelji nisu samo neprijatnost, već i ozbiljni prenosioci bolesti, zbog čega njihovo širenje predstavlja sve veći javnozdravstveni izazov.

Ipak, kombinacija redovne veterinarske zaštite, kontrole životinje i održavanja okoline značajno smanjuje rizik za pse i njihove vlasnike.