ZAŠTO NAS JE DŽONIĆ UVUKAO U OVO ZNA SAMO NJEGOV BOLESNI UM Braća Jojke posle četiri meseca u zatvoru izneli svoju stranu priče
Printscreen

Teško je kad čujete da ste osumnjičeni za tako gnusno krivično delo, pa ne znate da li ste više ljuti ili tužni, da li vam neko namešta, da li je neka igra ili šta već.

Najpre nismo znali o čemu se radi, dok nam nisu rekli u policijskoj stanici. Mislili smo da nas privode zbog nekog prekršaja. Policajci su bili veoma korektni, ali kad su nam rekli za šta smo osumnjičeni, nismo mogli da verujemo. Prošli smo poligraf i mislili smo da ćemo brzo kući. Međutim, ostali smo u pritvoru duže od četiri meseca.

Bili smo totalno zbunjeni, mislili smo da se takve stvari dešavaju samo na filmu.

Ovako, za "Novosti", priča Aleksandar Milošević Jojka, iz sela Moravac, samo dan nakon puštanja iz pritvora gde je sa bratom Kostadinom proveo četiri meseca, jer ih je komšija Goran Džonić, glavnoosumnjičeni za ubistvo Gorana, Gordane i Lidije Đokić iz Aleksinca, označio kao saizvršioce ovog teškog krivičnog dela. Oni su pušteni iz pritvora budući da ih, nakon četiri i po meseca istrage, nijedan dokaz, poput DNK tragova, video-zapisa, telefonskih poziva... nije doveo u vezu sa ubistvom, koje je potreslo ne samo selo Moravac kraj Aleksinca već čitavu Srbiju.

Aleksandar kaže da razume ozbiljnost situacije, s obzirom na to da je reč o velikom zločinu i da je svaki detalj morao biti ispitan, ali ističe da mu je trebalo mnogo vremena da uopšte shvati šta se dešava, budući da je tek tako, zajedno sa bratom, priveden i osumnjičen za trostruko ubistvo.

- Zašto baš nas da okrivi, da nas uvuče u tu priču, verovatno zna samo njegov bolesni um.

To me pitaju i roditelji, to niko živi ne zna. Niti nas poznaje, niti nas je ikad video u životu, pa zato nije mogao ni da nas identifikuje na prepoznavanju u policiji. Kroz istragu je utvrđeno to, zato smo i pušteni, jer nas nije prepoznao. Nije mi jasno kako je izabrao baš nas, a ne nekog kog poznaje. Mi radimo u inostranstvu, imamo firme, pa smo mu možda zato pali na pamet - priča Aleksandar i dodaje da mu je u pritvoru najteže bilo to što nije mogao da viđa ćerku.

- Sin mi je bio u poseti, ali nisam želeo da mi ćerka dođe, jer je mala. Nisam želeo da me gleda kroz staklo. Pitao sam sina šta radi Lana, a on mi je kazao da spaja njene i moje slike, da se povukla u sebe. Tu tugu, bol i bespomoćnost nikom ne bih poželeo da oseti.

Znate da ste sto odsto nevini, ali ne možete ništa, niko ne može da vam pomogne.

Kaže da nikada nije strahovao da će biti optužen i da je verovao u pravosuđe i policiju.

Kaže i da se njemu i njegovoj porodici niko od DŽonića nije izvinio, ali da to od njih i ne očekuje.

- Oni treba da se izvine porodici nastradalih, nama nema potrebe. Koliko sam video iz medija, oni nisu pokazali da im je žao, nisu se ogradili niti pokazali saosećanje - dodaje Aleksandar.

Protiv braće Milošević istraga još nije obustavljena, ali njihovi advokati očekuju da će se i to uskoro dogoditi.

KUČETU OPALA DLAKA OD TUGE

- Sve se završilo. Ovo je pravda. Nisam sumnjao da ću moći da dokažem istinu, jer znam da je ovo pravedna država i da nemam razloga da sumnjam u nešto što nismo radili moj brat i ja. Patio sam za mojom porodicom i bratom, jer smo mnogo vezani. Nije mi bilo jasno da jedan izopačeni um može tako nešto da smisli. U životu nisam video tako nešto. Mom kučetu je dlaka od stresa opala koliko me voli i koliko je patilo bez mene. I kuče je patilo zbog nas, a kamoli kuća puna ljudi - kaže nam Kostadin Milošević.

Komentari (0)

Loading