Reč je o dvorištu površine oko 60 kvadrata, a usluga je obuhvatala orezivanje, čišćenje i osnovno uređenje. Dodatnih 50 evra naplaćeno je za odvoz granja i lišća.

„I dalje mi nije jasno odakle toliki iznos. Pre nego što sam angažovala baštovana, raspitala sam se i rečeno mi je da se cena kreće oko dva evra po kvadratu. I to mi je delovalo skupo, ali vrt je posle zime i nevremena bio prilično zapušten“, kaže Antonela.

Dodaje da se sama ne snalazi u baštenskim poslovima, dok je ranije o svemu brinula njena majka. Upravo zato joj je još nejasnije kako je za kratak posao platila toliku sumu, posebno jer se u vrtu nalazi samo nekoliko grmova i nešto cveća.

Radnik, kojeg je pronašla preko oglasa, nije izdao račun, a osim svoje motorne testere koristio je i alat koji je već bio u domaćinstvu.

I do 200 evra po satu

„To je praktično 200 evra po satu. Moja greška je što nisam unapred precizno pitala za cenu, ali posao je odrađen kako treba“, kaže ona, dodajući da će je majka još dugo zadirkivati zbog ove situacije.

U razgovoru sa komšijama shvatila je da nije jedina koja je skupo platila slične usluge. Jedan komšija je, nakon nevremena, za seču manjeg stabla sa odvozom platio 500 evra, dok je druga komšinica za savetovanje stručnjaka iz oblasti hortikulture izdvojila 150 evra, a dodatnih 700 evra za radove i sadnju biljaka.

Zašto su cene porasle

Prema rečima sagovornika, rast cena posledica je skupljeg goriva, većih troškova rada i nedostatka radne snage. U cenu se uračunavaju i troškovi opreme, održavanja alata, izlaska na teren, kao i odvoza i zbrinjavanja otpada.

Ipak, ono što najviše smeta korisnicima jeste to što se cene često formiraju bez jasnih kriterijuma i bez prethodne precizne procene.

Ko to može da priušti?

„Reč je o malim gradskim vrtovima, retko koji ima više od 100 kvadrata. Jasno je da su cene porasle i da je posedovanje bašte u gradu postalo svojevrsan luksuz, ali pitanje je ko to danas može da plati. Moja majka sa penzijom sigurno ne može, a zbog zdravlja ne sme sama da radi u dvorištu“, kaže Antonela.

Sve više građana zato se odlučuje da sami održavaju svoje dvorište, jer im profesionalne usluge postaju preskupe.

„Za novac koji smo dali za jednu uslugu mogli smo da kupimo alat, cveće i biljke i uredimo pola kraja“, poručuju nezadovoljni građani, piše Dnevno.