SA 12 GODINA SAM UPOZNAO OCA Zola prvi put o bolnoj temi: Samo mi je pružio ruku, ne znam šta je ljubav
Alo

Bivši zadrugar Lazar Čolić Zola prvi put je otvoreno govorio o životu pre rijalitija, i tom prilikom otkrio detalje iz detinjstva za koje niko nije znao.

On priznaje da je još kao dečak bio nestašan, i da je neretko pravio probleme i tukao se.

Alo

 

- Samo sam gledao kako ću nekom da zagorčam život! Bio sam toliko nestašan da je mama Bosa često morala da vadi prut. Jednom su kod nas komšije došle "fićom". Imao sam samo šest godina kada sam otvorio gepek njihovih kola, sipao pesak u motor i počupao sve kablove. Auto je bio spreman za otpad, a ja sam pobegao kod druga. Bosa je došla i istukla me - započinje priču di-džej i nastavlja da otkriva svoje nestašluke:

- Jeo sam gumene točkiće automobila, a štapove miksera gurao sam u utičnicu. Moji bi samo čuli jaukanje kad me drmne struja. Jednom zamalo nisam poginuo. Imao sam razne fiks ideje, pa sam tri lutke odneo u auto i glumio da smo porodica. Najveću lutku sam stavio na mesto suvozača, ona mi je bila žena, a manje lutke su pozadi bile naša deca. Upalio sam auto i krenuo. Nisam znao gde je kočnica, pa sam se zakucao u garažu!

Otac tražio DNK test

Zola priča da je rođen u Srbiji, a potom je s majkom Bosom otišao u selo Pojezna u BiH, gde su imali kuću:

Printscreen

 

- Mama je zatrudnela tokom rata, pa su je baba Ljubica i deda Živojin poslali u Sremsku Mitrovicu kod rođaka, da se tamo porodi. Čim me je donela na svet, vratili smo se u Pojeznu. Tu sam živeo do devete godine, a onda sam se sa majkom preselio u Derventu.

Tek sa 12 godina upoznao je oca Dragomira:

- Majka i otac su se zabavljali još od srednje škole, bila je to velika ljubav. Međutim, deda je tatu sklonio u Nemačku zbog rata. Otad mu se izgubio svaki trag. Bosu nisam ni pitao za oca, jer nisam znao ni šta ta reč znači.

Kad je krenuo u šesti razred, majka mu je ugovorila sastanak s ocem:

- Mamina drugarica ju je nagovorila da pozove oca i upozna nas kako bi me priznao. Rekla joj je: "Boso, pa nisi ti neka kurva da tvoj sin nema oca. Za vašu ljubav je znao ceo grad." Dogovorili su se da se nađemo u piceriji. Imala je tremu. Kupila je i sebi i meni novu garderobu, htela je da ostavi utisak. Mi smo prvi došli. U jednom momentu sam ugledao crveni pasat nemačkih registracija. U kolima su bili čovek i crna žena. Parkirali su se, a mama je tiho rekla: "To je on." Došao je sa drugom ženom. Pozdravili smo se hladno jer nikakav osećaj nisam imao za njega, a ni on za mene. Nije me zagrlio, samo mi je pružio ruku.

Printscreen

 

Tog dana su se, na zahtev Dragomira, dogovorili da sledećeg meseca urade DNK test kako bi se utvrdilo njegovo očinstvo.

- Insistirao je na analizama, verovatno na nagovor žene, jer mislim da joj je negirao da sam mu dete. Kada je ponovo došao iz Nemačke da uradimo DNK, tata je rekao: "Bolje vama da dam 1.500 evra koje bih morao da platim za troškove analiza, zato što sam siguran da si moj." Izašli smo iz bolnice, seli u auto, a on mi je rekao: "Lazo, ako te neko pita, reci da imaš tatu."

Iako mu je Dragomir kazao da konačno ima oca, to je ostalo samo na rečima... Osim što je do njegove 18. godine plaćao alimentaciju od 100 evra mesečno, nije se interesovao za svoje dete:

- Ni danas nemam očevu ljubav i ne znam šta to znači. Ne mogu da shvatim kako nije imao potrebu za mnom. Nikad me nije pozvao kod njega u Nemačku, odveo na planinu, u banju, na more... Neshvatljivo mi je da ga ne zanima da li sam bolestan, šta doručkujem, da li sam u opasnosti, gde sam se probudio, da li se drogiram, kockam, bodem u venu, jesam li dužan nekome... Imam dve polusestre, a video sam ih dva puta u životu. Pa i njega sam video možda deset puta. Ne čestita mi rođendane, Novu godinu...

Zola nosi majčino prezime, pošto mu otac nije dao svoje. Umesto njega prezime mu je ponudio Dragomirov otac, deda Živojin.

Printscreen

 

- Kada sam stupio u kontakt sa tatom, upoznao sam i njegove roditelje. Dedi je bilo drago što ima unuka, pa sam s vremena na vreme odlazio kod njih. Deda me je jednom pozvao da s njim popijem rakiju, pa mi je rekao: "Da li bi ti uzeo naše prezime Marić? Kupiću ti stan i auto koji poželiš." Rekao sam mu: "Ne mogu! To bi bilo kao da sam se popišao po đedu i babi koji su me odgajili i prihvatili kada niko nije." Tu se završila svaka priča. Naravno da mi nije kupio ni kola, ni stan, možda mi je nekoliko puta dao po 50 evra, a imao je mnogo para. Želeo je da živim kod njih, ali nisam hteo. Meni su baba i deda sa majčine strane sve pružili, prvi sam u selu imao motor. Ma imao sam sve, osim očinske ljubavi. A nekada mi je bio neophodan tata, da me uhvati za uvo i kaže: "Alo, nemoj da ideš tamo." Govorila je to meni i Bosa, ali je nisam slušao. Drugačije je kad kaže otac. Zato nikad ne bih ostavio svoje dete i uradio mu ono što je meni moj tata!

KSENIJA NIJE BILA PORED MENE KAD SAM UBIO MOMKA Ispovest Zvezdana Slavnića o zločinu i pokojnoj pevačici

Komentari (0)

Loading