Predrag Živković Tozovac
Foto: Printscreen/Foto: Alo ilustracija

Poslednjih pet godina srpsku estradu obeležile su iznenadne smrti velikih umetnika i boema... Bez njih kafane više nikad neće biti iste, a jedina uteha publici i njihovim najmilijima svakako su sve pesme s dušom koje su nam ovi velikani ostavili u amanet.

Prvi se u nebesku kafanu preselio Sinan Sakić 2018. godine. Oran da živi i peva spremio se za transplantaciju jetre, međutim, bolest je ipak pobedila i ostavila nas bez neponovljivog pankera među folkerima.

Ipak, smrt Šabana Šaulića tog kobnog jutra kada je kralj narodne muzike nastradao u Nemačkoj simbolično je nastavila crni talas i najavila odlazak pravih boema koji su bili temelj svake kafane u kojima su ljudi nalazili spas, utočište, utehu i mir...

Ubrzo nakon Šabana zauvek nas je napustio Džej Ramadanovski, neponovljivi dorćolski princ uz čije pesme niko još nije uspeo da suzdrži suze.

Za njim je brzo pošao i neponovljivi Predrag Živković Tozovac, najstariji među pomenutim legendama, ali duhom i glasom zauvek mlad i optimističan, oran za pesmu, društvo i veselje.

Poslednji u nizu velikih upokojio se Marinko Rokvić. Tiho i dostojanstveno nije želeo da se zna da je bolestan i da su mu dani odbrojani. Kako su posle objasnili njegovi sinovi Nikola i Marko, poslednje dane Marinko je izdržao herojski i tako im zadao najvažniju lekciju u životu koje treba da se drži svaki pravi muškarac.

Sve u svemu, odlazak svih ovih velikana naše estrade u poslednjih pet godina učinio je da srpska estrada ostane zauvek ranjena i hendikepirana.

Srećom, imamo njihove pesme i uspomene, a oni, verujemo, pijuckaju i vesele se za nekim nebeskim šankom koji ima dušu.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading