VAZDUŠNI ŠTIT I SLANJE TRUPA U UKRAJINU Bivši šef NATO-a digao uzbunu: Moramo da pomognemo ukrajinskom narodu!

Ukrajinu čeka "večni rat" i postepeno krunjenje teritorije, osim ako Evropa drastično ne poveća pritisak na Rusiju, uključujući raspoređivanje trupa i uspostavljanje sistema protivraketne i protivdronovske odbrane na teritoriji NATO-a radi zaštite Ukrajine od ruskih udara na infrastrukturu, izjavio je bivši generalni sekretar NATO-a.

Anders Fog Rasmusen, koji je obavljao tu funkciju od 2009. do 2014. godine, a pre toga bio premijer Danske od 2001. do 2009, rekao je u intervjuu za Gardijan da bi Rusija shvatila da bi svaki napad na zemlje poput Poljske, koje bi ugostile takvu odbranu, bio napad na čitav NATO savez.

On je rekao: "Moramo pomoći ukrajinskom narodu da se zaštiti od ruskih raketa i dronova izgradnjom vazdušnog štita koji pomaže Ukrajincima da obaraju ruske rakete i dronove. NATO zemlje koje se graniče sa Ukrajinom mogu biti lokacija za NATO sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane."

"Koalicija voljnih" pretvorena u "koaliciju čekanja"

Rasmusen je takođe pozvao na raspoređivanje evropske zaštitne sile u Ukrajinu pre postizanja sporazuma o prekidu vatre. Rekao je da se "koalicija voljnih", koja je želela da formira takvu silu za period nakon rata, pretvorila u "koaliciju onih koji čekaju".

"Ako ne sprovedemo velike promene u strategiji, gledaćemo u rat bez kraja", rekao je. "Putin nema nikakav podsticaj da uđe u mirovne pregovore sve dok misli da može da pobedi na bojnom polju. Potrebne su promene brzine i načina razmišljanja."

Bezbednosne garancije i rakete dugog dometa

Rasmusen, koji je uspostavio bliske veze sa ukrajinskim rukovodstvom, obilazi evropske prestonice, uključujući i London, gde se sastao sa britanskim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonatanom Pauelom (Jonathan Powell).

Njih dvojica razgovarali su o tome da li SAD mogu pružiti bezbednosne garancije Ukrajini, koristeći formulacije slične onima koje su SAD nedavno koristile u garantovanju bezbednosti Kataru, nakon što je Izrael napao njegov glavni grad Dohu.

Gvozdene bezbednosne garancije bi olakšale Volodimiru Zelenskom, predsedniku Ukrajine, da svom narodu predstavi mirovni sporazum koji bi uključivao gubitak teritorije, rekao je Rasmusen.

On je naveo da su neophodne drastične promene kako bi se promenio način razmišljanja Vladimira Putina. Pored izgradnje evropskog sistema raketne i dronovske odbrane za Ukrajinu, i slanja evropskih trupa u Ukrajinu, pozvao je da se Ukrajini daju rakete dugog dometa za napad na više ciljeva unutar Rusije.

Rekao je da je i dalje moguće obnoviti razgovore o isporuci američkih krstarećih raketa Tomahok (Tomahawk) Ukrajini, koje Donald Tramp ne podržava, ako bi Nemačka bila spremna da "prva preduzme korak" i isporuči Ukrajini svoje Taurus krstareće rakete.

"To bi poslalo jasnu poruku preko Atlantika i izvršilo pritisak na Belu kuću. To je snažan nemački interes – prisiliti Putina na mirovne pregovore… Taurus je sredstvo za to", rekao je.

Trampova politika prema Ukrajini je trenutno nejasna nakon što je američki predsednik najpre uzmakao od isporuke Tomahok raketa i najavio drugi samit sa Putinom.

Nakon toga je Tramp otkazao sastanak, rekavši da ne veruje da je ruski predsednik ozbiljan po pitanju mira, i uveo ekonomske sankcije najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu (Rosneft) i Lukoilu (Lukoil). Deluje da se vratio na stav da dve strane treba same da se "izbore" na terenu.

Rasprava o zamrznutoj ruskoj imovini u EU

Rasmusen je rekao da Evropa i dalje ne shvata ozbiljno pretnju iz Rusije i pozvao da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste za Ukrajinu. "Moramo odmrznuti zamrznutih 150 milijardi evra u Jurokliru (Euroclear) i upotrebiti ih kao osnovu za kredit za kupovinu oružja i, nadamo se, početak obnove", rekao je.

Prognozirao je da će evropski lideri uspeti da prevaziđu primedbe na ovaj plan, koje su na poslednjem Savetu EU iznele prvenstveno Belgija, gde se Juroklir nalazi. Plan se zasniva na pretpostavci da ni Ukrajina ni EU ne bi morale da otplate kredit, već bi se oslanjale na buduće ruske reparacije Ukrajini.

Belgija, međutim, tvrdi da ne postoji garancija da će reparacije biti deo sporazuma o prekidu vatre, te da bi mogla zahtevati da sve članice EU daju garancije za otplatu kredita.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI