UKRAJINA DOBIJA RAKETE KOJE MOGU POGODITI KREMLJ! Svet na ivici nuklearne krize!

Američki predsednik Donald Tramp odobrio je pružanje obaveštajnih podataka Ukrajini za raketne napade na rusku energetsku infrastrukturu, preneo je 1. oktobra The Wall Street Journal, pozivajući se na izvore iz Bele kuće.

Prema njihovim rečima, Tramp je ovlastio američke obaveštajne agencije i Pentagon da pruže takvu pomoć Ukrajini, dok su SAD istovremeno pozvale i saveznike iz NATO-a da učine isto. Jedan od izvora izjavio je da američki zvaničnici čekaju pisana uputstva pre nego što podele neophodne podatke, uz napomenu da će Trampova administracija prvi put omogućiti Kijevu izvođenje napada raketama dugog dometa na energetska postrojenja duboko u unutrašnjosti Rusije. Ako do toga dođe, iako Amerika već dugo pomaže Ukrajini u napadima dronovima i raketama, razmena obaveštajnih informacija učiniće te udare daleko preciznijim i opasnijim, posebno po rafinerije, naftovode, elektrane i druge vitalne tačke ruske infrastrukture.

Američki zvaničnici su dodali da je Tramp odobrio deljenje dodatnih obaveštajnih podataka s Kijevom neposredno pre nego što je 23. septembra izjavio da je Ukrajina, uz podršku Evropske unije, „sposobna da povrati sve svoje teritorije u bivšim granicama, a možda i da ide dalje“. Wall Street Journal takođe navodi da SAD razmatraju mogućnost isporuke Ukrajini raketa Tomahavk i Barakuda, kao i drugih tipova projektila za lansiranje sa kopna i iz vazduha sa dometom do 800 kilometara. Ipak, prema izvorima lista, još nije doneta konačna odluka – niti da li će te rakete uopšte biti poslate.

Tramp je, prema medijskim navodima, ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom na sastanku u Njujorku 23. septembra rekao da je otvoren za ideju da Ukrajina koristi američko oružje dugog dometa za napade na teritoriju Rusije. Nakon toga, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, izjavio je da bi, na osnovu reči američkog predsednika, Ukrajina mogla dobiti dozvolu da izvede takve napade. Američki potpredsednik Džej Di Vens potvrdio je da je Zelenski od SAD zatražio rakete Tomahavk, a zatim dodao da „Vašington razmatra to pitanje“.

S druge strane, portal Axios je prošle nedelje objavio da Tramp ipak neće poslati Tomahavke u Ukrajinu. Ipak, vojni stručnjaci su odmah otvorili raspravu o tome kakvu bi razliku na bojnom polju moglo napraviti ovo oružje ako bi Tramp promenio odluku.

Šta je Tomahavk?
Tomahavk je američka krstareća raketa dugog dometa projektovana za gađanje kopnenih i morskih ciljeva. Leti na malim visinama, prateći reljef terena, i pogađa mete udaljene između 1.500 i 2.500 kilometara. Iako se u američkoj vojsci koristi još od ranih 1980-ih, više puta je modernizovana. Za razliku od balističkih raketa, Tomahavk je podzvučan, pa ga i manje sofisticirani PVO sistemi mogu presresti. Međutim, zahvaljujući niskom letu i manevrisanju tokom puta, otkrivanje i uništavanje ovih projektila nije jednostavno, što zahteva slojevitu i masovnu protivvazdušnu odbranu.

Po svojim karakteristikama, Tomahavk je sličan ruskim raketama Kalibr. Obe vrste su podzvučne krstareće rakete velikog dometa, najčešće lansirane sa brodova i podmornica. Domet oba sistema je 1.500–2.500 kilometara, ali praksa iz rata u Ukrajini pokazuje da one nisu presudni faktor u sukobu.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana uspevala je da obara rakete Kalibr još u prvoj fazi rata, kada su na raspolaganju imali uglavnom sovjetski sistem S-300. Danas, sa modernijim sistemima, stopa obaranja je još veća. Ukrajinsko iskustvo sugeriše da bi ruski S-400, koji je glavni stub njihove PVO, mogao neutralisati veliki broj Tomahavka. Ipak, njihovo eventualno prisustvo svakako bi zakomplikovalo situaciju, jer bi gotovo cela evropska Rusija – uključujući Moskvu i Sankt Peterburg – bila u dometu napada.

Svaki Tomahavk nosi bojevu glavu od oko 450 kilograma, što je daleko razornije od, na primer, raketa ATACMS koje nose 200–300 kilograma, a još više u poređenju sa dronovima. To znači da bi u kombinovanim napadima – uz pažljivo izviđanje i koordinaciju sa elektronskim ratovanjem – Tomahavk mogao ozbiljno pogoditi ključne ciljeve duboko na teritoriji Rusije.

Analitičari smatraju da bi Zapad i Ukrajina u tom slučaju pokušali da iskoriste udare kako bi poljuljali poverenje ruskog društva u vlasti i pojačali antiratne sentimente. Ipak, postoji i opasnost od suprotnog efekta – da rusko stanovništvo zatraži još oštriji odgovor Kremlja. Ako se zna da Moskva od prošle godine svako lansiranje zapadnih raketa sa teritorije Ukrajine tretira kao direktan napad države koja je isporučila oružje, jasno je zašto bi isporuka Tomahavka mogla dramatično povećati rizik od eskalacije.

Eksperti upozoravaju da bi udari Tomahavcima na strateške ciljeve, pa čak i na sam Kremlj, mogli izazvati ozbiljne posledice – od taktičkog nuklearnog odgovora na Ukrajinu pa sve do eventualnih udara na zapadne zemlje koje naoružavaju Kijev.

(Jutarnji)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI