POČINJE LI TREĆI SVETSKI RAT? Zatvaranje ukrajinskog neba moglo bi zapaliti planetu

Pitanje koje se godinama razmatra u zapadnim prestonicama ponovo se našlo u centru pažnje – ideja o zatvaranju dela ukrajinskog neba za letelice. Povod za to je napad koji je protekle nedelje pogodio Poljsku, a reakcije su stigle i iz Varšave i iz Moskve.

Šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski izjavio je da se mora ozbiljno razmotriti upotreba protivvazdušnih sistema koji su stacionirani u zemljama članicama NATO-a, kako bi se sprečili novi incidenti. Prema njegovim rečima, Poljska bi, uz saglasnost Kijeva, mogla obarati dronove iznad ukrajinskog vazdušnog prostora, ali bi za tako krupan potez bila neophodna i podrška saveznika.

Na drugoj strani, ruski general-potpukovnik Vladimir Popov upozorava da bi čak i u slučaju dogovora između Varšave i Kijeva, cela stvar izgledala kao upotreba sile protiv Rusije. Dodao je da bi svaka odluka NATO-a u tom pravcu dovela do uništavanja protivvazdušnih sistema, ne samo na ukrajinskoj teritoriji, već i u državama koje bi ih koristile.

Kremlj je odmah reagovao. Portparol Dmitrij Peskov poručio je da je „očigledno da je NATO već u direktnom sukobu sa Rusijom“, imajući u vidu vojnu i materijalnu pomoć Kijevu.

I bivši predsednik Rusije, a sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev oglasio se u istom tonu. On je upozorio da bi zatvaranje ukrajinskog neba značilo direktan rat između Alijanse i Rusije. „To je rat“, istakao je Medvedev na Telegramu, uz ironičnu opasku da se inicijativa „Istočna straža“ može svesti na ono malo što je preostalo od nekadašnje „koalicije voljnih“.

Varšava, međutim, naglašava jedinstvo. „Verujem da smo pokazali spremnost i zajedništvo“, rekao je Sikorski, podsećajući da je Kijev više puta nudio saradnju u vezi sa ovom temom.

Iz Vašingtona je, pak, stigao drugačiji ton. Američki predsednik Donald Tramp rekao je za Foks njuz da „neće braniti nikoga“, ali je dodao da bi uveo snažne sankcije Moskvi ako bi sve članice NATO-a stale iza takve odluke, uključujući prekid kupovine ruskih energenata i uvođenje tarifa Kini. Sikorski je pozdravio deo koji se tiče energetike, oštro kritikovao Mađarsku, ali je bio daleko oprezniji kada je reč o eventualnim tarifama prema Pekingu.

U praksi, zatvaranje neba značilo bi raspoređivanje borbenih aviona i sistema PVO u državama koje se graniče sa Ukrajinom – Poljskoj, Rumuniji ili Slovačkoj – sa ciljem da se spreči ulazak dronova, raketa ili neprijateljskih aviona. To bi istovremeno nosilo obavezu da se svaka neprijateljska letelica odmah obori. Upravo ta obaveza bila je ključni razlog što je opcija zatvaranja neba do sada uvek ostajala po strani. Ipak, sve češći incidenti ponovo vraćaju ovu ideju na sto.

Ostaje otvoreno pitanje da li će se političke izjave pretvoriti u konkretne odluke ili se radi o dodatnom pritisku u pregovorima. Ono što je sigurno jeste da bi zatvaranje ukrajinskog neba, čak i delimično, iz korena promenilo dinamiku sukoba i podiglo ulog na novi, daleko ozbiljniji nivo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI