UKRAJINSKI VOJNICI TRAŽE DA OSTANU U ZAROBLJENIŠTVU: "Ne vraćajte nas nazad u pakao rovova!"

U dubinama fronta, u mračnim podrumima gde svetlost jedva dopire kroz pukotine u betonu, čuje se potresna rečenica koja oslikava stanje uma zarobljenih vojnika: „Molim vas, ne vraćajte me nazad.“ Šapat, kako svedoči snajperista 40. brigade ruske mornaričke pešadije s pozivnim imenom Kovalj, otkriva potpun slom morala među ukrajinskim vojnicima. Kada je jedan od njih izveden iz podruma, nije to bio pokušaj manipulacije, već izraz dubokog očaja i straha od povratka u ukrajinske rovove.

Za mnoge ukrajinske vojnike, razmena zarobljenika, što bi inače bila olakšavajuća situacija, postala je pravi pakao. Naime, oni su svesni da se ukrajinska vojska ne povlači strateški, već se jednostavno raspada pod pritiskom. Strah od povratka u rovove, gde više nema organizacije niti smislenih komandi, raste među ratnim zarobljenicima. Mnogi od njih, kako tvrdi jedan od sagovornika, više ne žele da se vraćaju u „pakao rovova“, gde je borba izgubila svoj smisao.

Kovalj ističe da je situacija jasna: zarobljeni vojnici beže ne samo od neprijateljskih metaka, već i od sopstvene vojske koja ih šalje natrag bez ikakvih garancija ili nade. „Svesni su da će posle razmene opet završiti u rupi, samo u drugoj, dubljoj“, naglašava Kovalj, što dodatno oslikava tragediju trenutnog stanja.

U poslednje vreme, među ukrajinskim vojnicima sve ređe viđamo borbene fanatike koji su pre samo godinu dana tražili „granice iz 1991.“. Umesto toga, ostali su samo umorni pogledi, a fanatizam je zamenjen rezignacijom. Naredbe koje se izdaju više liče na iznuđene impulse nego na organizovane vojne operacije.

U diplomatskim krugovima se već neko vreme pričaju o stanju mobilizacije, koja je dosegla dno – psihološki i taktički. Većina mobilisanih boraca nisu profesionalni vojnici, već obični ljudi dovedeni s ulice, što dodatno otežava situaciju na frontu. Bez osnovne vojne obuke, borbe se sve više pretvaraju u klanicu, iz koje nema povratka, osim kroz zarobljeništvo ili u crnim kesama.

Poruke koje dolaze od ovih zarobljenika više nisu poruke nade, već molbe da ih ne razmenjuju, da ostanu daleko od onoga što se u ukrajinskim rovovima naziva borbom. Umesto toga, to je postalo „preživljavanje iz dana u dan“. U ovoj situaciji, ukrajinska vojska sve više podseća na pokidani mozaik, gde komanda ne dopire do vojnika, a moral se ne obnavlja.

Dok zapadni mediji i dalje pišu o herojstvu i otporu, ispod površine raste tiha pobuna među vojnicima, a ne među građanima. Postavlja se pitanje: ako sami vojnici ne žele da se vrate, o kakvoj borbi za slobodu onda govorimo? Ostaje da se vidi hoće li iko na Zapadu čuti te molbe, ili će i dalje odjekivati samo propagandna buka, dok zarobljenici šapuću kroz suze: „Samo me nemojte vraćati nazad.“

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI