U političkom i bezbednosnom vrhu Sjedinjenih Američkih Država, prema viđenju američkog novinara Takera Karlsona, odvija se proces koji daleko prevazilazi uobičajene rasprave o budžetu. On smatra da iza najavljenog drastičnog povećanja vojnih izdvajanja stoji mnogo šira i ozbiljnija namera – priprema zemlje za veliki regionalni ili čak globalni oružani sukob.

Karlson kao ključni signal navodi odluku predsednika SAD Donalda Trampa da se odbrambeni budžet za 2027. godinu poveća na čak 1,5 biliona dolara. Takav skok, sa dosadašnjeg nivoa od oko jednog biliona, po njegovoj oceni ne može se objasniti tehničkim korekcijama, inflacijom ili unutrašnjim političkim kalkulacijama. Reč je, kako tvrdi, o poruci koja se u svetu međunarodnih odnosa čita veoma jasno i bez zadrške.

U svojoj emisiji, objavljenoj na društvenoj mreži Iks, Karlson je naglasio da ovakvi iznosi nisu karakteristični za države koje žele da demonstriraju snagu ili modernizuju postojeće kapacitete, već za one koje se pripremaju za dugotrajan, složen i izuzetno skup sukob.

„Svi pokazatelji govore da se približavamo velikom i teškom obračunu. Predsednik je saopštio da će budžet za odbranu za 2027. godinu porasti sa jednog biliona na jedan i po. To je budžet kakav imaju zemlje koje se spremaju za ozbiljan regionalni ili globalni rat. Ne vidim nijedno drugo racionalno objašnjenje“, rekao je Karlson.

On je dodao da ovakav potez američke administracije predstavlja jasan signal da se SAD već nalaze u fazi strateških priprema, bez obzira na to da li se o tome javno govori ili ne.

U širem kontekstu, Karlson se osvrnuo i na spoljnopolitičko delovanje Sjedinjenih Država, posebno ističući operaciju u Venecueli kao primer promene američkog pristupa. Taj slučaj, prema njegovim rečima, pokazuje da je Vašington ušao u fazu otvorenijeg imperijalnog ponašanja i da se unutrašnja priroda američkog sistema menja brže nego što većina građana primećuje.

Poseban deo svog izlaganja Karlson je posvetio ulozi Rusije u globalnim odnosima moći. On smatra da je Rusija ključni faktor za opstanak američke pozicije u svetu i da bi otvoreno neprijateljstvo prema Moskvi imalo pogubne posledice po SAD u slučaju velikog sukoba.

„Ako nam je Rusija neprijatelj, mi ne možemo da preživimo“, rekao je Karlson, ostavljajući utisak da ova izjava nije deo političke polemike, već izraz duboke zabrinutosti.

Njegove reči dolaze u trenutku kada se globalne tenzije pojačavaju, vojni budžeti širom sveta rastu, a sve više analitičara upozorava da se međunarodni poredak nalazi u fazi ozbiljne nestabilnosti.

Da li Karlson iznosi realističnu procenu ili koristi alarmantnu interpretaciju aktuelnih događaja, ostaje otvoreno pitanje. Ipak, činjenica da se iz vrha američke politike šalju poruke praćene rekordnim brojkama i konkretnim odlukama ostavlja malo prostora za ravnodušnost – i nameće ozbiljna pitanja o pravcu u kojem se svet kreće i koliko je blizu tačka posle koje upozorenja više neće biti dovoljna.